plava plastična ribica u vodi

Foto: Pixabay

Nove tehnologije teže ukidanju govora u komunikaciji, pa je opšte oduševljenje Google slušalicama bilo neočekivano. U kombinaciji sa odgovarajućim softverom, one navodno simultano prevode izgovoreno u uši korisnika.

Za sve one koji su odrasli na „Autostoperskom vodiču kroz galaksiju“ Douglasa Adamsa (što je slučaj sa 99,99 odsto ljudi koji pišu o tehnologiji), to je otelotvorenje vavilonske ribice, bića koje luči simultane prevode direktno u ušni kanal svog domaćina.

Adams je znao šta radi. Zamislivši vavilonsku ribicu kao prirodni fenomen, on je implicitno priznao da ljudska bića neće biti u stanju da proizvedu nešto „tako neopisivo korisno“ – sposobno da se nosi ne samo sa sirovim vokabularom nekog jezika, već i sa kulturnim prtljagom koji ga prati.

Prevodioci u Briselu zabavljaju novopečene kolege pričom o novajliji koji je sasvim tačno preveo En ces temps difficiles, il faut compter sur la sagesse normande. Problem je u tome što „U ovim teškim vremenima moramo se osloniti na normansku mudrost (Norman Wisdom1)“ nosi drugačiju poruku za one kojima je engleski maternji jezik.

Ali čak i kada podbacuju u prevođenju, ljudska bića se bar trude da razumeju to što prevode. Da biste zaista uprskali potreban vam je kompjuter.

Ne znam ko je bio odgovoran za to što je znak na putu kojim se od biciklista traži da siđu s bicikla preveden na velški kao „Bolest bešike se vratila“, ali pretpostavljam da je nešto pošlo naopako prilikom copy-paste teksta. Mora da se slično dogodilo i sa Nid wyf yn y swyddfa ar hyn o bryd. Anfonwch unrhyw waith i’w gyfieithu, što u prevodu sa velškog ne znači „Zabranjen ulaz teškim vozilima. Stambena zona“, već znači „Trenutno nisam u kancelariji. Pošaljite mi sve što treba da se prevede.“

Shuly Wintner, vanredni profesor informatike na Univerzitetu u Haifi citira rani primer pogrešnog kompjuterskog prevoda u svom uvodu u računarsku lingvistiku iz 2005: „Duh je spreman, ali telo je slabo / The spirit is willing, but the flesh is weak“ prevedeno je uz pomoć Altaviste na ruski kao „Votka2 je sjajna, ali meso3 je loše“. To može biti tačno, ali svakako nije ono što je pisac hteo da kaže.

Azijski jezici – čije se gramatika, sintaksa i morfologija uglavnom veoma razlikuju od engleskih – predstavljaju poseban izazov za nazovi-prevodioce čiji je jedini alat računar. Malo je verovatno da kineski proizvođač džema od crne maline zaista želi da pomislite kako njegov džem „ima ukus kao baka“, ili da bi ugledni restoran nudio specijalitet kuće pod nazivom „Snošaj sa sipom“.

Pomenimo ovde i prevodioce kojima je naročito teško: nepovezani govorni obrasci Donalda Trumpa izluđuju prevodioce na japanski. Struktura tog jezika ne dozvoljava da započnete prevođenje rečenice ako ne znate o čemu se govori. „Kad rečenična logika nema smisla ili kad rečenica visi u vazduhu, imamo problem… Nema načina da objasnimo šta on u stvari misli“, izjavio je jedan šokirani prevodilac za Guardian u junu.

Ipak, možda je neznanje blagoslov. Kao što nas je Adams upozorio u „Autostoperskom vodiču kroz galaksiju“, vavilonska ribica je opasan saveznik. „Time što je praktično uklonila sve prepreke u komunikaciji između različitih kultura i rasa, sirota vavilonska ribica je izazvala više krvavih ratova nego bilo šta drugo u čitavoj istoriji.“

Nigel Kendall, The Guardian, 06.10.2017.

Prevela Neda Radulović-Viswanatha

Peščanik.net, 11.08.2018.

________________

  1. Norman Wisdom je bio poznati britanski glumac, komičar, pevač i tekstopisac, najpoznatiji po seriji filmskih komedija nastalih između 1953. i 1966. godine, u kojima je igrao ulogu nesrećnog, smotanog Normana Pitkina.
  2. Spirit na engleskom znači duh, ali i alkoholno piće.
  3. Flesh na engleskom može značiti telo, ali i meso.