Juče sam bio na kraćem putu. Prvo sam se lokalnim hajperlupom provozao kroz tunel koji je sagradila kompanija Boring. Onda sam preko ugrađenog neuronskog implantata pozvao potpuno autonomni Teslin robotaksi. Usput sam čitao poslednje vesti iz kolonije na Marsu.
Naravno, ništa od toga se nije dogodilo, jer ništa od navedenog ne postoji. Ne postoje funkcionalna hajperlup vozila. Kompanija Boring još nije napravila komercijalno upotrebljiv tunel. Tesla ima nekoliko – ne sasvim autonomnih – taksija u Ostinu. I to je to. (Dok Google uveliko nudi Waymo taksi vozila bez vozača u nekoliko većih gradova.) Kompanija Neuralink, navodno pionir u industriji moždanih implantata, obavila je testove na nekolicini pacijenata, i to je sve. I naravno, kolonija na Marsu ne postoji: let na Mars s ljudskom posadom još nije obavljen i mali su izgledi da će se to dogoditi u zamislivoj budućnosti.
U više navrata u protekloj deceniji Elon Musk je tvrdio da će sve te usluge biti komercijalno dostupne do 2025. godine, možda i ranije.
Istina, Musk je imao i poslovnih uspeha. Tesla je na vreme ušao u posao s električnim vozilima, a Starlink nudi kritično važne usluge koje ga čine profitabilnim.
Ali ta dostignuća nisu dovoljna da Muska učine najbogatijim čovekom na planeti. Istorijski gledano, njegovo bogatstvo uglavnom počiva na samoispunjavajućoj veri investitora ubeđenih u Muskovu genijalnost koji kupuju akcije svake kompanije pod njegovom kontrolom. Rast vrednosti koji otuda sledi dodatno učvršćuje Muskovu reputaciju poslovnog genija.
Postoji termin za preduzeća koja izgledaju uspešno zato što privlače nove investitore, a nove investitore privlače zato što izgledaju uspešno. To je klasična Ponzi prevara. Elon Musk je, zapravo, Ponzi šema u ljudskom obliku.
Upravo završena inicijalna javna ponuda za SpaceX jasno pokazuje da Muskova najvažnija veština nije razvoj futurističkih proizvoda, već majstorstvo u finansijskom šibicarenju i vešto korišćenje insajderskog uticaja, posebno uticaja na Trumpovu administraciju.
Da biste shvatili na šta mislim, setite se kako je Musk 2022. godine kupio Twitter i preimenovao ga u X. Da bi finansirao tu investiciju, morao je da se zaduži kod investicionih banaka za 13 milijardi dolara. Banke su računale da će se brzo rešiti ovog duga prodajući ga pohlepnim investitorima. Ali Musk je uništio poslovni model X-a, pretvorivši ga u ekstremno desničarsku, nacistima naklonjenu septičku jamu, zbog čega su se oglašivači brzo razbežali. Na leto 2024, vrednost bivšeg Twittera procenjena je na polovinu cene po kojoj je prodat. Suočeni s mogućnošću gubitka od 40 odsto ako se odmah reše duga, bankari su se pomirili sa saznanjem da će morati da ga trpe u svojim bilansima mnogo duže nego što su zamislili, zbog čega je Wall Street Journal u avgustu 2024. zaključio: „Muskova kupovina Twittera – najgori bankarski posao od finansijske krize 2008.“
A onda su se dogodile dve stvari koje su spasile bankare i Muskovu kreditnu sposobnost: pobeda Donalda Trumpa 2024. i dolazak veštačke inteligencije. U želji da se dodvore Musku i Trumpu, oglašivači su počeli da se vraćaju na X. U martu 2025, Musk je objavio spajanje X-a i novoosnovane AI kompanije xAI i tako iskoristio pomamu za veštačkom inteligencijom da uveća procenjenu vrednost X-a i svoje lično bogatstvo.
Na Muskovu nesreću, xAI Grok je, po svemu sudeći, mnogo inferiorniji proizvod od AI modela koje nude Anthropic i OpenAI. Mnogi ga smatraju nebezbednim i nepouzdanim. U jednom trenutku je počeo da sipa rasističke i antisemitske komentare i čak dao sebi nadimak MechaHitler. Zvaničnici Trumpove administracije su pritiskali vladine agencije – uključujući Pentagon – da počnu da koriste Grok, ali bez mnogo uspeha.
Dakle, pošto je prvo spasio X spajajući ga sa xAI, u sledećem koraku je spasio xAI spojivši ga s kompanijom SpaceX koja ima istinski uspešan poslovni model u Starlinku.
Onda je javnom ponudom SpaceX izašao na tržište kapitala. Inicijalna ponuda je debitovala na Nasdaqu po ceni koja daje evaluaciju od 1,77 biliona dolara za kompaniju koja je u prethodnoj godini zabeležila prihod od svega 18,7 milijardi dolara i koja gubi novac.
Kako se takvo vrednovanje – nazovimo ga astronomskim – može opravdati? Inicijalna javna ponuda delom se zasnivala na pretpostavci da će mali investitori kupovati akcije, ne na osnovu bilo kakve racionalne procene vrednosti SpaceX-a kao kompanije, već zato što veruju da tako stiču udeo u genijalnosti Elona Muska.
Ali, pošto nije bilo izvesno da će horde vernika biti dovoljne da se ta šibicarska igra dovede do srećnog kraja, morali su se angažovati i Muskovi saveznici s Wall Streeta. Neki od vodećih berzanskih indeksa, kao što su Nasdaq 100 i FTSE Russell, nedavno su promenili sopstvena interna pravila da bi praktično odmah uključili SpaceX u izbor vrednosnih hartija koje prate.
Važno je razumeti da uključivanje akcija neke kompanije u vodeće berzanske indekse donosi ogromnu finansijsku korist. Veliki deo akcija drže „indeksni fondovi“ – investicioni fondovi koji svoje portfelje dizajniraju tako da oponašaju kretanje glavnih indeksa. Dakle, čim se akcije neke kompanije uključe u važan indeks, tražnja za njima raste jer indeksni fondovi moraju da ih uključe u svoje portfelje.
Istorijski gledano, vodeći indeksi uvek čekaju da od inicijalne javne ponude prođe bar godinu dana da bi uopšte razmotrili mogućnost uključivanja novih akcija, dajući im tako dovoljno vremena za „zrenje“. Zaobilaženje pravila kada je u pitanju SpaceX pokazuje da Musk nije izgubio sposobnost kooptiranja i korumpiranja ključnih institucija. (Treba naglasiti da S&P 500 nije podlegao pritiscima i sačekaće godinu dana pre nego što uvede SpaceX u svoj indeks.)
Što me dovodi do poente. Džinovska čovekolika Ponzi šema poznata kao Elon Musk na kraju mora propasti. Ali tradicionalne Ponzi šeme su eksploatisale samo one investitore koji su slobodnom voljom odlučili da se u njih uključe. Ovog puta veliki deo novca iza Muskove prevare dolazi iz džepova običnih Amerikanaca koji su praktično prinuđeni da mu se pridruže. Približno 52% kapitala pod kontrolom investicionih fondova danas je investirano u fondove koji prate indekse, a preko 50% američkih domaćinstava ima bar minimalan ulog u njima. Zahvaljujući dosluhu Muska i Wall Streeta, koji je omogućen sveprisutnim uverenjem da iza Muska stoji Trumpova administracija, mnogi mali investitori – možda i većina – učestvuju u tovljenju Muskovog berzanskog čudovišta, hteli to ili ne. Treba li iko u Trumpovoj Americi da bude iznenađen zbog toga?
Muzička koda: John Fogerty – Vanz Kant Danz (Live at Farm Aid 1985)
Notes on economics and more, 12.06.2026.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 15.06.2026.
NOVE TEHNOLOGIJE
