Predsednik Bugarske se oštro uključio u britansku raspravu o imigracionoj politici, napadajući, kako je rekao, pokušaje Dejvida Kamerona da se dodvori nacionalistima – i upozoravajući premijera da razmisli kako će mu istorija suditi.
U ekskluzivnom intervjuu za Observer, manje od dve nedelje pred ukidanje svih ograničenja za Bugare i Rumune koji traže posao u Velikoj Britaniji, Rosen Plevnelijev je apelovao na Britaniju da ostane verna svom nasleđu „velike svetske sile koja je prva prihvatila integraciju“ i da ne igra na strahove ljudi. Direktno upozoravajući Kamerona, rekao je: „Izolovanje Britanije i kvarenje njene reputacije nije istorija kakvu treba pisati“.
U proteklih nekoliko nedelja britanska vlada je ubrzano usvojila niz promena svog socijalnog sistema i čak se potrudila da privremeno spreči Bugare i Rumune da konkurišu za studentske zajmove, pred ukidanje imigracionih ograničenja 1. januara.
U petak je premijer zapretio da će uložiti veto na prijem novih članica u EU ukoliko se ne uvedu ograničenja slobode kretanja u Evropi. Ovi potezi su usledili nakon tvrdnji nekih think tankova da će 50.000 ljudi godišnje dolaziti u Veliku Britaniju iz Rumunije i Bugarske, dveju država koje su pristupile Evropskoj uniji 2007. Radnici iz ovih zemalja nisu imali puna prava na rad u celoj EU proteklih sedam godina.
Plevnelijev, koji je izabran za predsednika pre dve godine, rekao je da su te prognoze pogrešne i da je dužnost vodećih političara da se bore protiv onih koji, umesto da predvode ljude, zloupotrebljavaju njihove strahove u vreme ekonomskih teškoća, dodajući: „Bugarski narod danas postavlja mnoga pitanja o demokratskom, tolerantnom i humanom britanskom društvu. Da li danas u Velikoj Britaniji pišemo istoriju prelaska na izolaciju, nacionalizam i kratkoročne političke pristupe?“
„Naravno, Velika Britanija će praviti svoje planove i donositi svoje odluke. Ali neke od njih mogu biti ispravne, neke pogrešne. Neke su hrabre a neke, rekao bih, nisu dugoročno orijentisane odluke… Političari bi trebalo da bude spremni da saopšte neugodnu istinu i da se bore za neprijatne ali neophodne odluke koje će kratkoročno spustiti naš rejting, ali će dugoročno očuvati naše vrednosti i očuvati istoriju naših ponosnih tolerantnih zemalja.“
Predsednik, koji je rekao da sada strahuje za bezbednost Bugara koji se već nalaze u Velikoj Britaniji, otkrio je da se suočio sa Kameronom na EU samitu u litvanskoj prestonici Viljnjusu krajem prošlog meseca, zahtevajući objašnjenje „postupaka, rečnika i planova“ britanske vlade. Plevnelijev je rekao da je dobio uverenja da njegovi građani neće biti diskriminisani. „Ja sam rekao, ‘Hvala što ste podelili svoje planove sa mnom, Dejvide. Naravno, o političarima se sudi po onome što rade, ne po onome što kažu.’“
Predsednik je rekao da se boji da uspeh UKIP-a i njihovog lidera Najdžela Faraža u anketama primoravaju Kamerona na poteze koji donose kratkoročnu korist Konzervativnoj partiji, ali rade protiv dugoročnog interesa Velike Britanije.
Rekao je: „Potrudimo se da ono što se radilo u 20. veku, ona stara politika podizanja zidova i gvozdenih zavesa, ostane u 20. veku. Treba da učimo na greškama ovog veka i shvatimo da je svako od nas, bez obzira da li je to Bugarska ili Velika Britanija, slab kada je izolovan. U 21. veku se ne grade zidovi, nego se ruše povezivanjem naroda, kultura, privreda, industrija.“
Plevnelijev je rekao da bi Kameron trebalo da razmisli kako će ga istorija upamtiti i upozorio da će na čitavom kontinentu predstojeći izbori za Evropski parlament predstavljati obračun onih koji su „za Evropu i protiv Evrope“.
Rekao je: „Gospodin Kameron treba da se bavi onim što je na dnevnom redu britanske politike. Ali nikada ne sme da zaboravi da istorija ne pamti političare po svakodnevnim odlukama. Političar ostaje zapisan u istoriji u najviše jednoj ili dve rečenice… Sud istorije daje se godinama kasnije i verovatno ga donosi naredna generacija. Premijeri i predsednici treba da donose svakodnevne odluke, ali da nikad ne zaboravljaju dugoročne prioritete i vrednosti.“
Plevnelijev je takođe rekao da bi Britanija mogla da nešto nauči iz toga kako je Bugarska prihvatila prvi talas imigranata u svojoj savremenoj istoriji, sa otprilike 11.000 ljudi koji su došli iz ratom zahvaćenih zemalja u Africi i na Bliskom istoku u protekle dve godine.
Rekao je: „Možda bismo čak mogli nešto da pokažemo Velikoj Britaniji. Kao zemlja koja nije toliko bogata i moćna, mi pokušavamo da shvatimo ne kako to da toliki ljudi dolaze u Bugarsku, nego kako možemo da ih integrišemo.“
Daniel Boffey, The Guardian, 21.12.2013.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 27.12.2013.
