Nakon još jednog masovnog skupa u Beogradu u organizaciji studenata, koji je ovog puta održan na Vidovdan, „nastavnički kolegijum“ Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta je svojim studentima uputio poziv da se vrate nastavi i životu po „ustrojstvu Crkve“. Studenti sa ovog fakulteta su izgleda, učestvujući u višemesečnim protestima zajedno sa kolegama sa drugih fakulteta, odstupili od crkvenog života. U saopštenju se specifikuje crkveni život: studenti su dobijanjem blagoslova za učenje na PBF-u stupili u klir, a klir ne učestvuje u blokadi fakulteta i protestima.
Mada se zanemaruje činjenica da je bilo primera sveštenika SPC-a koji su učestvovali u blokadama.
Nastavnički kolegijum je mesecima strpljivo podnosio odsustvo studenata sa nastave i uvažavao solidarnost teologa prema kolegama sa drugih fakulteta, poštujući nesporno pravo da, kao akademski građani, „učestvuju u javnoj artikulaciji društvenih i protestnih zahteva“. Shodno tome: „Verovali smo, da vaša crkvena svest neće biti pokolebana prolaznim izazovima ovoga sveta, te smo s nadom i molitvom iščekivali vaš blagovremeni povratak poslušanju koje ste slobodno i dobrovoljno preuzeli – prihvatanjem učenja kao prvog oblika služenja u Svetoj Crkvi.“ Ali, s obzirom da se to nije dogodilo, kolegijum nastavnika izdaje saopštenje.
Dalje se naglašava da je PBF i Studentski dom imovina SPC-a, a ne države Srbije, iz čega treba zaključiti da studenti teologije blokadom PBF-a promašuju cilj i štete misiji Crkve.
U saopštenju je napravljena oštra razlika između crkvene svesti i društvenih zahteva, što je i razumljivo, jer je kolegijum na liniji crkvenog vrha koji nije stao uz studente. No, zanimljivo je da je „crkvena svest“ studenata teologije u iskušenju od „prolaznih izazova ovoga sveta“. Prolazni izazovi su zahtevi studenata za pravom i pravdom, te izborima kao demokratskim sredstvom za rešenje društvene krize, nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice prošle godine. A ne lična vlast i moć jednog čoveka koji je u državi uspostavio sistemsku korupciju od vrha do dna i koji je pogazio pravo i onemogućio sprovođenje pravde.
Crkvena svest je u saopštenju usko definisana. Ona se miri sa lažima, nepravdama i tamom koju laž i nepravda emituju u društvu; ona ne želi da bude „svetlost sveta“ i „so zemlji“, kako je Gospod u Svetom pismu zapovedio svojim učenicima. I takva crkvena svest, koju su pokazali profesori i doktori teologije, na duže staze mnogo više šteti misiji Crkve.
Vučiću bi profesori teologije mogli uputiti apel da je njegovo carstvo prolazno, a ne studentima. Ma koliko da mu je apsolutna vlast u državi lični izazov. Jer su pravo i pravda u svakom društvu trajno neophodni, a ne prolazni izazovi.
Peščanik.net, 02.07.2025.
NADSTREŠNICAVIDOVDAN
