Da me je Proviđenje ushtelo iskušati kao predsednika RIK-a, postupio bih kao predsednik Republike: samoproglasio bih se svenadležnim, i to od momenta mog ustoličenja, a svenadležan bih postao od onog trena kad bi raspisivanje izbora bilo prvi put pomenuto. Digao bih službenu dževu što televizije koje gleda pretežni deo stanovništva odvajkada drže stranu vladaru i njegovima, dok se svi koji su van vladajuće stranke imaju tešiti na jednoj ili dvema televizijama koje ne dobacuju do budućih glasača.
Kad bi se počeli pojavljivati prvi slogani i imena takozvanih nosilaca lista moja bi pažnja bila udesetostručena. Tražio bih smesta da me primi predsednik Republike: „Hvala Vam što ste izdvojili vreme za mene, ali sam i ja, verujte, izdvojio još više vremena za Vas, jer sam, evo, došao Vama na noge. A došao sam jer bih da Vas u četiri oka upozorim: ne možete nipošto biti nosilac sviju lista partije sa čijeg ste čela nedavno sišli, ne možete, jer onda druge liste dovodite u krajnje neravnopravan položaj. Da se ne lažemo, ono što je koka-kola među osvežavajućim pićima, to ste Vi među predsednicima, vi ste brend, i kakve šanse, naspram tako moćnog simbola, ima stranka sa, među nama rečeno zastarelim sloganom ‘Dačić za premijera’?! Umalo ne rekoh da mi je unapred žao takvog izbornog takmaca, ali vratimo se Vašem slučaju: Vi ste kao predsednik Republike predsednik svih građana, otelotvorenje ste jedinstva, i potpuno je neprihvatljivo da baš Vi javno i takoreći drsko držite stranu jednom od šest ili sedam prijavljenih takmičarskih timova! Vidim da ste zaustili da osporite moje reči, ali dozvolite da završim. Iako lično smatram da ste Vi nešto najbolje što se moglo dogoditi Srpskom Svetu, neću dozvoliti da koristite ma i jedan državni dinar za nametanje Vaše liste biračima, takođe bih Vas upozorio da se uveliko zucka o lažnim Beograđanima koji bi trebalo da glasaju za Vaše: sav dokazni materijal o tome dostaviću policiji i sudovima…“
Moguće je da bi se moje služenje narodu završilo baš na ovom mom prvom koraku, ali ako bih susret sa vladaocem preživeo, nadalje bih kao kobac nadletao sve što se tiče izbora, jer ja sam predsednik Izborne komisije! I sve što se iole tiče izbora u punoj je mojoj nadležnosti! Nisam vam ja Ustavni sud, da sam sebe malo malo pa prikažem kao nenadležnog i kao bezmalo nedoraslog! Čujem li da neka od stranaka biva ometena da svoj kakav je da je program predstavi biračima, odmah ću poslati tim inspektora da to ispitaju, dalje, na masovno potpisanu peticiju Pro-Glasa, koji ne učestvuje neposredno na izborima, ali je i on u mojoj nadležnosti jer nagovara građane da glasaju, država uzvraća sa dve hiljade iznuđenih potpisa, što je nedopustivo i žalosno, jer to su potpisi onih koji se od vladara nečemu nadaju, ili onih koji se boje za svoj posao, zabraniću, dakle, preuslužnim medijima da tu listu objavljuju, jer je ta lista sramota i za državu i za potpisnike, koji ispadaju, kako rekoh, ili koristoljubivci, ili kukavice (držim da se možda trećina potpisala vođena čistom ljubavlju prema protivzakonitom nosiocu izborne liste).
Da sam zadužen za biciklističku trku, da sam glavni sudija i da čujem, unapred, i sa svih strana, kako su mnogi takmičari dopingovani, dok su drugima pak tajno opušteni ili pretegnuti lanci na biciklima, da su trećima kormani razlabavljeni, bio bih itekako nadležan da sve to ispitam, jasno je da, ako razotkrijem zaista takve podvale, moram trku sprečiti, pa nije moje samo da sedim na cilju, poput strašila u vinogradu, i da čestitam pobedniku! Kako to nije jasno predsednicima RIK-a i Gika!?
Ja sam doduše takav kakav sam. Da sam carinik, bio bih mora i za putništvo, i za kolege, i za moje cenj. pretpostavljene. Jesam protivnik sviju dažbina koje država smišlja li smišlja, pa sam tako i protivu carine, ali ako bih već bio carinik – ja bih carinio full time! Pregledao bih pomno prtljag svakoga ko pored mene prolazi. Svako ima nešto što podleže carinjenju: kao što za dobru svinju nema loših pomija, tako i za vrsnog carinika nema kofera u kojem nema nešto i za carinjenje; stvorile bi se naravno kolone tamo gde bih ja revnosno radio ono za šta sam plaćen, ali bi moj poslodavac od moje savesnosti imao itekako mnogo koristi, a putnici, šverceri, turisti i drugi namernici ponovo bi imali zort od carine, ne bi konvoji i konvoji putnika, naročito na aerodromima, prolazili pored carine kao pored okupatorskog groblja.
Vratimo se ipak rikovcima: nadležni ste, dragi moji, za svaku, ma i najsitniju, nepodopštinu koja na izbornu utakmicu baci i najmanju senku, inače ste čista besmislica, paraziti ste i pomagači u prevari kakvu čak ni mi, prevareni, ah, toliko puta, ne pamtimo.
U pripremi su moja nauč. dela „Da sam ja REM!“, „Da sam ja Ustavni sud!“ i „Da sam ja Zagorka!“, a možda ću se poduhvatiti i testamentarnog dela, koje biće kruna mog nauč. pregalaštva – „Da sam ja Vučić!“
Peščanik.net, 22.12.2023.
