Ni krive ni dužne, vaspitačice beogradskih vrtića stekle su preko noći novog idola – gradonačelnika prestoničkog Dragana Đilasa, koji im je čvrsto obećao da im niko – bar dok je on na vlasti – neće kresati plate.
I šta tu ima da se petlja nekakav državni revizor sa svojim nepristojnim opaskama da je za plate vaspitačicama isplaćeno 2,96 milijardi dinara više nego što to zakon propisuje. Time je prvi gradski čovek proknjižio najmanje desetak hiljada glasova koji će mu kroz nekoliko meseci i te kako zatrebati.
Gradonačelnik je – najtoplije zahvaljujući državnim revizorima na uloženom trudu – ocenio je da je njihov izveštaj o raspolaganju novcem iz gradskog budžeta 2010. godine „jednostran u mnogim stvarima“ i rekao da mnoge primedbe ne može da prihvati. Pa ispada da je bolje da oni gledaju svoja posla, a ne da čeprkaju po javnim nabavkama, obračunavanju zarada, isplatama, donacijama… Još je pripomenuo da gradska uprava uspešno funkcioniše i „štedi na svakom koraku“, te da u izveštaju DRI postoji puno stvari koje su regulisane sa više zakona, više uredbi i više pravila, i da je to potrebno „sažeti u jedno – da bi se shvatilo“. Ko ne shvati, ko mu je kriv.
Nesporno je da su u protekle tri i po godine gradonačelnik i njegova ekipa odradili mnoge, hvale vredne poslove, za glavni grad. Ali je u najmanju ruku nekorektno bagatelisati, pa i omalovažavati zvanični izveštaj državne institucije. DRI je revizorska institucija, koja radi po zakonima Republike Srbije, a osnovala ju je Narodna skupština. Niko nije iznad zakona. Niti jedna stranka niti predsednik stranke niti prvi čovek nekog grada.
Popularnim (i populističkim) izjavama tipa „nećemo smanjiti plate vaspitačicama i pomoć penzionerima“, šta god da DRI kaže, gradonačelnik stavlja u drugi plan takođe ozbiljna pitanja u prestonici. On zanemaruje činjenicu da Beogradu treba više investicija i više posla, da broj nezaposlenih raste geometrijskom progresijom, da ni sav njegov autoritet nije ućutkao priče o korupciji, baš u javnim nabavkama, između ostalog. Ili, što ovih dana u nekoj anketi reče jedan Beograđanin: „most nam treba, ali ne mogu da ga namažem na hleb“.
Napokon, ako gradonačelnik ne poštuje jednu državnu instituciju, to je loša poruka svim građanima. To znači da niko ništa u ovoj državi ne treba da poštuje. Ili nam preostaje da slušamo samo „Đilasov zakon“?
Danas, 17.01.2012.
Peščanik.net, 18.01.2012.
