Da li je bolje da se država zadužuje u dinarima ili u stranom novcu, recimo u evrima? To je slično pitanju da li je bolje štedeti u stranom novcu, recimo u evrima, ili u dinarima? Štediše, uglavnom, biraju evro. Zašto? I kako to utiče na odluke dužnika kao što je država?

Štedi se u evrima, čak i kada se novac drži u banci, zato što se ne veruje centralnoj banci. Jer ima problema sa obuzdavanjem inflacije, a i promenljivost kursa se relativno lako može povezati sa političkim ciklusima. Jedini način da se štediše koliko-toliko osiguraju jeste evro, jer se time poskupljuje eventualna odluka centralne banke da obezvredi dinar, bilo inflacijom ili devalvacijom. Štediša jednostavno ne želi da snosi rizik promene kursa i inflatornog poreza.

Od kakvog je to značaja za dužnike? Državi je, recimo, potreban novac, da li bi trebalo da se zaduži u dinarima ili u ervima? Uzmimo da taj izbor zaista postoji, prednost zaduživanja u dinarima postoji samo ukoliko bi dug mogao da se obezvredi, recimo kroz višu inflaciju, na primer, tako što će dinar da devalvira. Trošak se na taj način prebacuje na poverioce, ukoliko su, naravno, spremni da taj rizik prihvate.

Da bi postojala spremnost, mora da postoji naknada za rizik. Usled čega su kamate na dinarske kredite visoke. Naravno, ako država uzima pozajmice u dinarima, to će gurati kamate naviše iz dva razloga: najpre, tražnja se povećava, a potom raste rizik da će se pribeći inflaciji i devalvaciji da bi se olakšalo vraćanje javnih dugova. Što će, takođe, dodatno podstaći štediše da novac drže u evrima.

A ako su bankarski izvori iz kojih mogu da kreditiraju državu u evrima, kamate na kreditiranje države u dinarima moraju biti visoke. Pa ako ne može da se poveća poverenje štediša u centralnu banku, te se priklone dinarima, zaduživanje u evrima je bolje.

 
Blic, 29.07.2009.

Peščanik.net, 29.07.2009.