Dobro je da saborci i saučesnici ratnih zločinaca i optuženih za ratne zločine što je moguće javnije negiraju ratne zločine i veličaju zločince. Kao što sam na primeru jednog pesnika već pokazao, dobro je da nas podsećaju vređajući nas i nanoseći nam intelektualnu i moralnu bol. Dobro je i da se oni međusobno veličaju i nagrađuju. Kako drugog suda nema, sud javnosti je neophodan. Kako on deluje?

Uzmimo primer. Dobro je da Kusturica maše sa tri prsta u Kanu. Jer nas to podseća na mahanje Tadića i Jeremića na poslednjoj olimpijadi – i još više na to da bar Tadić više ne maše. Takođe, dobro je setiti se onih koji su hteli da žive u bulevaru Ratka Mladića i koji su skupštinu Srbije proglašavali za njegovu sigurnu kuću – čega nije moguće ne setiti se svaki put kada neko i danas izjavljuje kako je reč o heroju i vitezu. Dobro je i saznati na koje sve načine toliki ljudi izražavaju razumevanje za saborce i saučesnike ratnih zločinaca. Kada ne bi mogli da brane slobodu izražavanja ne bismo znali koliko ljudi i na koje sve načine žudi da nađe opravdanje za neoprostivo. Izgleda da ne postoji drugi način da se shvati da opravdanja nema.

Ovo dobro je kontekstualno. Nije bilo dobro kada su Politika i Radio televizija Srbije (ili Beograda) pozivali u rat i na nasilje nad pojedinim ljudima ili grupama ljudi na početku svega što je sada potrebno nekako objasniti i opravdati. Tada su pozivi na zločin mobilisali, danas demorališu. Sutra će možda izazivati otpor i mučninu. To je nada sa kojom se oslanjamo na sud javnosti.

Zato je dobro da se RTS izvinio. Jer smo mogli da pročitamo sve moguće prigovore tom činu. Ništa ne može da pokaže koliko je to izvinjenje bilo na mestu kao svi ti argumenti koji su traženi da bi se taj čin osporio. Isto je i sa komentarima odluke Peščanika da se više ne emituje na radio stanici B92. Dobro je što je toliki broj ljudi smatrao da treba da vređa autorke i saradnike Peščanika. Šta više potvrđuje opravdanost zahteva da se svako odredi prema javnom pranju ruku saboraca i saučesnika ratnih zločinaca od nipodaštavanja, vređanja i kinjenja autora tog zahteva?

Naravno, i to je dobro kontekstualno. Nije dobro kada mora da se beži, a dobro je kada se može gledati, ma koliko to bilo neprijatno, kako se polako širi stid.

 
Peščanik.net, 15.06.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija