Koliko je moćan Vuk Jeremić? A da je moćan, jeste. Jer sume novca koje on troši mogu se razumeti samo ako pretpostavimo da je izvršio državni udar, a da nas o tome nije obavestio. Uleteo u prazan prostor, postao gazda vlade, a možda i svih nas. Teško je zamisliti kako odlazeća vlada, koja je tehnička i ne bi smela da troši sredstva, sem za tekuće stavke, može da odobri onoliki novac za luksuziranje naše ekipe u New Yorku, za predsedavanje Vuka Jeremića GSUN. Ili je tu reč o nekakvom svetom zadatku, kome se u zube ne gleda. Nego, koliko košta da košta!

Iz tih visina o srpskim tajnama, spustila sam se u nizine vladinog sajta. Svako na sajtu vlade može otvoriti rubriku „sednice“, i videti da piše da su na sednicama 21. i 29. juna donete uredbe da se otvori Kancelarija za praćenje rada predsedavajućeg Jeremića u UN. Da se odavde, iz Beogradu, prati njegov rad, a da ta kancelarija već ima direktora i službenike. Ono što je fascinantno u rubrici „sednice“ je to što se iz nje praktično ne vidi ništa. Ne vidi se ko je prisustvovao sednicama o kojima govorim (ili bilo kojim drugima), odnosno ko je razgovarao telefonom, ko je kako glasao, ko je odgovoran za pojedine odluke, da li je bilo pitanja i neslaganja, ama, nema ničeg sem same uredbe, u kojoj opet nema ničeg, nema obrazloženja zašto je ta Kancelarija potrebna. Gledam ona prazna slova i pitam se da li još negde postoji ovako nemušta vlada, ili nemušti izveštaj o njoj. Pomislih, pa da, Jeremić i njegova trupa savetnika, biće tamo daleko, čak u New Yorku, pa će ta kancelarija služiti da se ovde svakodnevno širi srpska i Jeremićeva slava. Svako ko je prošao pored Ministarstva spoljnih poslova zna da postoji direkcija za UN, da tamo sede službenici i da, ako bi se odavde morao pratiti rad Jeremića, iz bilo kog razloga, nikako nije jasno zašto to ne bi radili ovi stručnjaci koje već plaćamo nego eto, još jedna Kancelarija, a trebalo bi bar 30 takvih zatvoriti.

Da je reč o neobičnoj raboti i skrivenim vladarima ove zemlje, svedoči činjenica da su Jeremić i generalni sekretar vlade Mihajlović uveravali javnost kako nikakva sredstva nisu odobrena, kako nije napravljen predračun. Ispalo je da su nas jednostavno lagali. Tako prosto. To što su lagali nema veze, niko o tome ne sme ni da pita, jer je već 24. maja, opet na sednici vlade, već odobreno 2,9 miliona dolara za samo tri i po meseca predsedavajućih troškova našeg malog genija i njegovih savetnika. Od septembra do decembra, toliko će dobiti iz ovog već devastiranog budžeta, a od nove godine do kraja predsedavanja, novac stiže iz budžeta za sledeću godinu. Pomnožite sami i videćete za koliko je rešio da nas ojadi ministar Jeremić. Uzurpator budžeta kaže, ma kakvi, neće mi biti plata 28 hiljada dolara, mnogo manja, ali ne kaže kolika! Pa da, biće 27.500, nek’ je sram te zavidljivce!

A šta je pozadina, šta se zapravo plaća? Diverzija Rusije protiv Litvanije (kako ova ne bi dobila tu funkciju, jer je navodno njen kandidat uvredio Rusiju), koju je organizovala sa Jeremićem, svojim bliskim saradnikom. On je bio zgodan jer je zbog kosovske svetinje sve države već proputovao i izlobirao, i za naše pare još jednom obišao, da utvrde gradivo. I Jeremić i Rusi mogu to da rade, jer je budalama srpskim dovoljno reći da tako mora biti da bi se spaslo „naše Kosovo“. Jeremić je najgori ministar koga je Srbija ikada imala. Prihvatio je nemogući cilj koji mnogo košta, a onaj mogući i najpotrebniji – EU integracije – nije ga interesovao, niti je na njemu radio. Svojim ludovanjem oko Kosova je taj cilj sabotirao. Investicija za njegovo predsedavanje GSUN veća je od samog predsedavanja. A Kosovo tamo ne sme ni da se spomene, to Jeremiću zabranjuje nova dužnost. Tako će zaostala Srbija da plaća nekakvu slavu za koju svi znamo da je nema. A nema ni para da se luksuzira, kao što to na primer može Katar, koji je upravo predsedavao GSUN. Srbija nema ni slavu ni pare, ima samo obesne predračune svojih ministara.

Ova svinjarija se još zove i obračunom u Demokratskoj stranci, jer su neki za a neki protiv raskošnog Jeremića. Zaista bi bio red da se ti ljudi malo odmore.

Peščanik.net, 06.07.2012.


The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).

Vesna Pešić

Latest posts by Vesna Pešić (see all)