Ai Vejvej: nije mi žao
Možda se priroda totalitarnih režima najbolje opisuje starom komunističkom šalom (obožavanom od Slavoja Žižeka). Momak iz jedne politički razvijene zemlje odlučio je da poseti Kinu kako bi se obavestio o stanju ljudskih prava i mogućnosti u toj zemlji. On je znao da će mu pisma biti cenzurisana, pa je rekao prijateljima: Hajde da osmislimo šifru. Ako dobijete pismo napisano plavim mastilom, ono što vam pišem je istina. Ako je napisano crvenim mastilom, onda je laž. Nakon mesec dana, prijatelji dobijaju prvo pismo. Sve je u plavom. U pismu piše: Sve je predivno, ljudi uživaju sva moguća prava, radnje su pune dobre hrane, bioskopi prikazuju dobre filmove sa zapada, stanovi su veliki i luksuzni. Jedina stvar koju ne mogu da pronađem je crveno mastilo.
Koristeći se metaforom o mastilu, možemo da kažemo kako je film Ai Vejvej u stvari priča o savremenom umetniku koji se posvetio pisanju “crvenim mastilom”. U tom smislu, ne čudi duhovita opaska Ai Vejveja kojom svoju delatnost poistovećuje sa igranjem šaha, gde iz veoma neprijatne pozicije “čoveka van sistema” učestvuje u bolnom nadmudrivanju sa kineskim vlastima. Svaki potez ostavlja trag crvenog mastila. “Ai Vejvej, neću te više predstavljati, samo ću reći dobrodošao!”
Subota, 3. novembar, 20.00, Dom omladine Beograda, dokumentarni film Ai Vejvej: nije mi žao, režija Alison Klejman, SAD, 2012, 91 min.
Ponovo zajedno (10 godina nakon rata)
Film počinje političkom debatom albanskih i srpskih studenata (neposredno pre sukoba 1999), gde se kroz zaoštrenost usvojene političke retorike najbolje vidi bedem opasan oko individualnosti ovih mladih ljudi. Potpuno drugačiju vrstu opažanja ima moderator skupa Stejnar Brin koji kao treće lice, iz neutralne perspektive, uviđa prirodu njihovog sukoba i neprestano naglašava prvenstvo “Čoveka” u odnosu na “Srbina” i “Albanca”.
Autor filma nas potom prebacuje u 2010. ugovarajući ponovno okupljanje skoro svih učesnika studentske debate sa početka filma. U tom vremenskom rasponu desile su se brojne tragične okolnosti, koje su doprinele daljem rastu zaštitne ograde opasane oko njihovih ličnosti i života. Koliko je visoka ova ograda? Može li se čovek osloboditi prošlosti?
Nedelja, 4. novembar, 21.00, Kulturni centar Beograda, dokumentarni film Ponovo zajedno (10 godina nakon rata) Jona Haukelanda, Norveška, 2011, 72 min.
Autor teksta Milan Kovačević, student filozofije iz Beograda.
Peščanik.net, 27.10.2012.
