Pošto je hapšenje četrdesetak građana Srbije koji su u olimpijskom Sočiju prošlog petka zatečeni bez radnih i boravišnih dozvola, ocenjeno kao „teška humanitarna situacija“, ministarstvo spoljnih poslova „maksimalno se angažovalo“ da reši problem.
U „stalnoj komunikaciji“ sa ruskom upravom za migracije izdejstvovano je oslobađanje privedenih radnika, dok je konzul na terenu uspeo da prikupi još nekoliko desetina ilegalaca koji su uspeli da izbegnu hapšenje. Vlada je potom organizovala i čarter let kojim je sinoć u zemlju vraćeno oko stotinu ljudi. Prema nepotvrđenim navodima, istim avionom doputovalo je i desetak ilegalnih radnika iz Bosne i Hercegovine, tačnije Republike Srpske. Nepoznato je koliko građana nije uspelo da se snađe i uhvati prevoz kući; nezvanične procene govore da je u ilegalnim aranžmanima po Rusiji, posebno u Sočiju poslednjih godina, povremeno bilo angažovano i više hiljada radnika iz Srbije. U svom saopštenju ministarstvo spoljnih poslova ocenjuje da bi se „još jedan broj radnika iz Srbije mogao naći u sličnoj situaciji“.
Ministarstvu ova situacija nije nepoznata, štaviše, do prošlog petka se nije ni tretirala kao problem. Još je početkom januara ambasador u Rusiji opet rešavao hroničnu krizu neisplaćenih zarada ilegalnim radnicima u Sočiju, već umoran od ove priče: „Najveći problem je u tome što naši ljudi preduzimači na crno dovode ljude, ovde ih angažuju na crno, a kada nastanu problemi onda se obraćaju ambasadi“.
Sa druge strane, razvoj omiljenog Putinovog letovališta doveo je Rusiju na metu kritika međunarodnih organizacija za ljudska prava i pre početka priprema za zimsku olimpijadu u Sočiju. Zvanična Moskva optužena je za „tolerantan“ odnos prema teškom izrabljivanju radnika zaposlenih na izgradnji raznovrsne turističke i sportske scenografije, najčešće poreklom iz kavkaskih zemalja ali i drugih siromašnih regiona, poput Balkana. Ulaskom na građevinu mnogi od njih postaće pravno nevidljivi i bez ikakve zaštite – poslodavci im oduzimaju pasoše dok za njihov boravak ne obezbeđuju nikakve dozvole, a smeštaj radnika je ispod svakog ljudskog dostojanstva. U organizovan biznis humanog trafikinga uključene su lokalne „agencije“ kojima sama mogućnost zarade obezbeđuje stabilnu ponudu jeftine radne snage.
Slično iskustvo preneo je beogradskim medijima jedan od ilegalaca koji navodi da najveći broj građana iz Srbije koji u Sočiju rade na crno „nisu bili u zabludi već su znali šta ih očekuje“. Uobičajeno su dobijali „jasne signale da je vlast u Rusiji spremna da zažmuri kada su u pitanju radnici na crno“, dok su rutinske kontrole najavljivane dan unapred kako bi ih poslodavci na vreme sklonili sa građevine.
Nedavni teroristički napadi i pretnje po bezbednost olimpijade uslovili su i strože, nenajavljene kontrole stranih radnika u Sočiju. Jedan od ilegalaca koji je uspeo da izbegne hapšenje u petak ali se vratio u zemlju vladinim letom, kazao je da se sa grupom radnika dva dana krio u šumi, da su ostali bez hrane a da o kupatilu i sredstvima za higijenu više nisu ni razmišljali.
Kako se navodi, ruska procedura sa ilegalcima podrazumeva da poslodavac pruži pismene garancije da će neprijavljeni radnici napustiti zemlju kao i da im plati putne troškove. U suprotnom, uhapšeni se sprovode u radne logore kako bi zaradili za povratnu kartu.
Beogradska administracija zasad se zadržala na apelu građanima da ne veruju neregistrovanim agencijama, koje organizuju prevoz radnika sa jednomesečnim turističkim vizama. Inspekcija koja je hitno upućena da ispita rad agencije „Hey You“ iz Čačka, preko koje je grupa uhapšenih ilegalaca stigla u Soči, vratila se neobavljenog posla jer se ispostavilo da je agencija prestala s radom prošlog decembra.
Svake godine u Srbiju bude deportovano preko hiljadu takozvanih lažnih, odnosno ekonomskih azilanata koji u zemlje zapadne Evrope odlaze pritisnuti neimaštinom – baš kao i ilegalci iz Sočija. Većinom Romi i Albanci, građani Srbije koji „zloupotrebljavaju“ režim vizne liberalizacije ponekad i da bi tek prezimili u nekom evropskom centru za azilante, takođe su često i sami žrtve organizovanog trafikinga „preduzetnika“ koji ubiru profit od izdašne socijalne pomoći namenjene tražiocima azila u Nemačkoj ili Švedskoj.
Ali dok je za slučaj ilegalaca iz Sočija demonstrirano „maksimalno angažovanje“ i opšti saosećaj, država i državni mediji „lažne“ azilante uspešno čine predmetom javne omraze, dehumanizovanom preprekom koja stoji na putu evropskih integracija i dovodi u opasnost dobrobit čitave države i društva. Preti im se kažnjavanjem, oduzimanjem pasoša; granične službe se hvale visokim učinkom zabrane izlaska iz zemlje građanima koji ne ispunjavanju uslove iz uredbe o kontroli granice, a za koju se tvrdi da se kosi sa elementarnim ustavnim načelima o pravima i slobodama.
Pravdoljubivi bes javnosti zbog nevolje u kojoj su se našli radnici na crno skladno je usmeren na prevaranta iz Čačka i ruskog poslodavca koji im čak nije isplatio ni zarade. Javnost saoseća sa zabrinutim očevima čiji su se sinovi proteklog vikenda krili po šumama oko Sočija, bez hrane i vode, bez pasoša, bez izgleda.
Imali su sreće da ih bar lokalni meštani nisu progonili.
Peščanik.net, 22.01.2014.
