U 2008. godini carinici EU zaplenili su 178 miliona lažne i sumnjive robe. Godišnje se u Srbiji upotrebi i baci oko milijardu i po plastičnih kesa. U svetu svakog minuta 380 žena ostane u drugom stanju. Količina hrane bačena u Italiji može da istrebi glad u Etiopiji. Najviše „Fejsbuk” korisnika u EU imaju Velika Britanija (20 miliona), Francuska (11,5) i Italija (10,5 miliona), dok su procene da ovu društvenu mrežu u Srbiji koristi oko milion i po ljudi.
Ovo su neki od podataka koje smo pronašli na stranicama „Evropskog dnevnika” koji će ovih dana biti stavljen na klupe svih učenika drugih razreda trogodišnjih i četvorogodišnjih škola u Srbiji, a koji koristi i 3,5 miliona njihovih vršnjaka u EU.
Dnevnik se, po rečima ministra prosvete dr Žarka Obradovića, po drugi put deli đacima u Srbiji, posle pozitivnih reakcija nastavnika i učenika završnih razreda srednjih škola koji su prvi dobili ovu knjižicu. Ovoga puta je pripremljeno 75.000 primeraka, kao i 3.000 priručnika za nastavnike, a čitav projekat finansira Delegacija EU u Srbiji. Deo sadržaja napisala je Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije.
Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji, ističe da je Srbija jedina zemlja izvan Evropske unije u kojoj je izdat ovaj dnevnik, koji se kao nastavno sredstvo koristi od 1995. godine i štampa se na svim jezicima svih 27 zemalja EU.
– Namera je da se đaci upoznaju i približe vrednostima koje promoviše EU, da razumeju politiku i nadležnosti EU i to kako se one direktno primenjuju u borbi protiv klimatskih promena, kontroli bezbednosti hrane, snabdevanja energijom… Tako će saznati i koje su prednosti ulaska u ovu evropsku porodicu – objašnjava ambasador Dežer.
Na početku dnevnika učenik treba da upiše lične i podatke škole, kao i ime i telefon osobe koju treba kontaktirati u slučaju nužde. Knjižica je podeljena na šest poglavlja – Srbija i EU, Evropa i ja, Moja prava, moji izbori, Moje prirodno okruženje, Moje zdravlje, moja bezbednost i Društvo u kojem živim.
Učenici će tako naučiti da je prvi EU ugovor sklopljen još 1951. godine, da 12 zvezdica na zastavi ne predstavlja broj država, da u Evropskom parlamentu sedi 736 poslanika, da su prvi zvanični odnosi između tadašnjih Evropske zajednice i SFRJ uspostavljeni još 1967. godine, da ukupna pomoć Evropske komisije Srbiji od 2000. do 2011. godine iznosi dve milijarde evra…
Predstavljeno je i najnovije istraživanje Kancelarije za evropske integracije, koje govori da 65 odsto stanovnika podržava učlanjenje naše zemlje u EU i da najveću podršku daju mlađi, obrazovaniji i urbaniji deo stanovništva. Postoje i regionalne razlike – podrška je najsnažnija u Beogradu, sledi Vojvodina, pa centralna Srbija.
„Zamislite da sa grupom prijatelja delite neku kuću. Smatrate da je dobro da stvari obavljate zajedno (kuvanje, žurke, odlazak na odmor…), ali ste ustanovili pravilo da se ništa ne preduzima bez pristanka svih ukućana. Nakon nekog vremena shvatite da, mada su stvari koje radite zajedno uspešne, ne činite baš mnogo toga, jer je teško postići saglasnost svih. Ubrzo zaključujete da bi vam, dugoročno gledano, bilo bolje da neke stvari ipak uradite, iako se sa njima slaže samo većina… Mada ljudi često misle da je EU nalik parnom valjku koji vrši pritisak na sve narode da rade ono što ne žele, ona ne može učiniti ništa bez pristanka većine svojih članica”, čitamo u Dnevniku.
Poseban deo ove publikacije posvećen je obrazovanju, Bolonjskom procesu i studiranju u inostranstvu. Sadašnji srednjoškolci imaju na raspolaganju brojne sajtove o stipendijama, akreditovanim fakultetima u Srbiji, programima EU koji su otvoreni za studente u Srbiji od 2004. godine, kao i mogućnosti za volontiranje i posete svojim vršnjacima i školama u Evropi. Autori Dnevnika učenicima u Srbiji poručuju da misle barem 10 godina unapred kada se opredeljuju za buduću profesiju, ali daju i jasne signale u kom pravcu treba da gledaju, navodeći da članice EU najviše ulažu u istraživanja, nove tehnologije i ekologiju, kao i da su potrebni stručnjaci za lobiranje, odnose s javnošću, evropsko pravo i međunarodnu politiku…
Tu su i saveti za pokretanje sopstvenog biznisa i gde da se traži posao, kako da se napiše motivaciono pismo, a mladi mogu da saznaju i kako da se zaštite na internetu, koja su prava potrošača, šta je diskriminacija. kako da se komunicira sa osobama sa invaliditetom, kako se odbraniti od nasilja, a kako pomoći žrtvi nasilničkog ponašanja.
Na kraju dnevnika je dat raspored časova, periodni sistem elemenata i korisne internet adrese, kao i podaci o površini, stanovništvu, nezaposlenost, prestonici i BDP po stanovniku svih zemalja članica EU i Srbije.
Politika, 07.02.2011.
Peščanik.net, 07.02.2011.
