Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Srbija je oduvek na nekoj granici. Geografski na granici Otomanskog carstva sa Habsburškom moharhijom, ideološki na granici gvozdene zavese između istočnog i zapadnog bloka u hladnom ratu, a sada i psihijatrijski – granični slučaj između neuroze i psihoze. Nije joj dobro, ali nije ni u totalnom rasulu. Što reče Koštunica svojevremeno za Kosovo, više od autonomije, manje od nezavisnosti, Srbija je danas gora od fasadne demokratije, a malo bolja od totalitarizma.

Evropska unija to vidi ali, kao i svaki komšija, ima običaj da konstatuje očigledno u formi pitanja. Pokvario ti se auto, komšija, a? Nije, nego volim da po ovoj sparini dignem haubu i malo blejim zagledajući u motor. Nekada nas i sluđuje negirajući očigledno, kao ja mog psa svaki put kad dođem kući. Pa, gde si ti, mala, bila, pitam falsetom, sve u nadi da nije toliko pametna kao što mislim da jeste.

Za to vreme predsednik Srbije obigrava oko nas a mi treba da pogodimo iza koga će da spusti maramicu – iza novinara, profesora, studenta…? I koje će izbore da raspiše – jedne, jedne i druge ili sva tri nivoa zajedno jer i on zna da se lokalni funkcioneri neće angažovati ako i njihovo dupe nije u procepu. Izvinite na izrazu, ali zaista je u pitanju onaj deo tela kojim se seda u fotelje a koji je, u njihovom slučaju, mnogo sadržajniji od glave.

Za razliku od njega, predsednik SAD, koji ide njegovim stopama, ne može da birka datum i vrstu izbora, a ni da toliko upravlja medijima. Neke televizije su, među njima i CNN, odbile Trampov zvanični zahtev da prekinu redovne programe ne bi li se njegov govor prenosio uživo, a neke su ga prenosile ali uz paralelnu proveru podataka, drugim rečima, hvatale ga u laži. Za odmazdu, Tramp je u govoru zatražio da im se oduzmu nacionalne licence, što ovde nikada ne bi moglo da se desi jer oni mediji koji bi odbili direktan prenos svakako ni nemaju nacionalnu frekvenciju. Niti bi Informer, domaća verzija Trampovog Fox News-a, bio kažnjen što prenosi predsednikove laži.

Sa druge strane, Tramp takođe ima sve masovnije proteste, ovoga puta protiv data centara, čak i po republikanskim državama. Erin Brokovič (da, ona iz naslova filma) opet brani ljude i životnu okolinu koje ugrožavaju ogromna potrošnja i cena struje kao i potrošnja i zagađenja voda. Možda je zato Trampova administracija pokrenula izgradnju Đerdapa 3, računajući da se ovde niko neće buniti ni zbog vode ni zbog struje?

No, Tramp na mirne proteste uvek može da pošalje ICE agente (koje Vanila Ajs nije ni slutio kada je davno spevao istoimenu pesmu) da malo skuliraju situaciju. Ovdašnji predsednik svoje ledene čike tek formira – po novom zakonu će agencije za fizičko obezbeđenje moći da poseduju (i koriste?) čak i automatsko, a zašto ne i akustično oružje. Jer je ovdašnji vrhovni komandant naredio da Ćacilend, za razliku od Prozora nekada, ne sme pasti. A naročito ne sme pasti sada kad je CRTA pokazala da režimu i crkvi pada poverenje tog čuvenog naroda za koji se režim i crkva toliko dobro staraju da su ga opet doterali na granicu. Ovaj put granicu trpljenja.

Peščanik.net, 20.07.2026.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.