Istraživanja pokazuju da su Obamin drugi mandat izglasali mladi, žene i manjine. Njima nije bilo blisko ono što im je kandidat konzervativnih shvatanja ponudio. I to je dosta logično. Da bi ti konzervativni stavovi bili bliski potrebno je da si materijalno situiran i zabrinut da bi tvoja materijalna situiranost mogla da nestane.

Ako bismo tu logiku primenili na nas, ispalo bi da smo zemlja izuzetno dobro situiranih ljudi. Naročito mladih ljudi. A nismo. Pa otkud onda toliko do zadrtosti konzervativnih mladih ljudi koje gledamo po medijima?

Ljudi koji odraše fotelje televizijskih studija da nam objasne koliko su i čime sve neprekidno ugrožavane tradicionalne patrijarhalne vrednosti i da oni koji ih ugrožavaju moraju biti kažnjeni drakonskim kaznama – od prebijanja po ulici do odsecanja jezika, a bogami i glave – tako nesvojstvenih modernom svetu? Ljudi koji, mada ni to nikako nije svojstveno mladima, spremno sarađuju sa vlastima? I ne samo da sarađuju nego im nije teško ni da svojeručno naprave i svojeručno vlastima dostave spiskove onih koji tradiciju ugrožavaju, pa čak ni da sami predlažu zakone koji bi javno žigosali sve koji primaju novac iz inostranstva, sa amandmanom koji podrazumeva da Rusija, naravno, nije inostranstvo. (Nažalost, propustili su da amandmanom obuhvate penzionere koji primaju penzije drugih država, kao i građane koji primaju novac od familije iz inostranstva, čijim će ukidanjem izazvati bankrot države.)

Kako objasniti ovoliko konzervativne stavove i ovakvo starmalo ponašanje tih mladih ljudi?

Jedan odgovor bi mogao biti da su ti ljudi možda ipak mnogo bolje situirani nego što nam se predstavljaju? I da je njihovo mukotrpno seljenje iz emisije u emisiju u kojima zagovaraju neke retrogradne stavove možda više iz straha da bi ta situiranost mogla biti ugrožena nego iz straha da su zaista ugrožene neke, pa makar i patrijarhalne vrednosti?

Jedino neprijatnije od te pomisli je pomisao da su se nesmetano situirali i pre nego što je ova vlast ustoličena.

Peščanik.net, 28.01.2013.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)