U zemlji laži sasvim je logično da se kockate s istinom, to jest da istinu stavite na kocku. U nekoj pristojnijoj zemlji, najveći broj ljudi i pogotovo medija ne bi bilo briga šta kažu kladionice o rezultatima izbora i kakve su kvote za pobedu aktera na izborima ponaosob. To je tako iz više dobrih razloga. Jedan od najboljih su redovna i pouzdana istraživanja javnog mnjenja. Rezultati izbora uglavnom se mogu predvideti, ako ne baš i pouzdano znati pre samog izbornog dana. Zbog toga i samo klađenje u vezi sa izborima nema mnogo smisla niti se velika pažnja poklanja takozvanim kvotama.
Ali, Srbija nije ni pristojna ni normalna zemlja. Srbija je zemlja laži. Javno mnjenje u Srbiji čista je fikcija. U lancu istraživanja javnog mnjenja, svaka karika je slaba, to jest svi lažu. Lažu ispitanici, lažu agencije, lažu prezenteri istraživanja, to jest mediji. Ispitanici odgovaraju u skladu sa tim kako procene za koga ispitivač radi. U zemlji laži i nasilja, svako ko zna vašu adresu i broj telefona potencijalna je pretnja i morate voditi računa šta ćete mu reći da se ne biste izložili odmazdi, kao onaj nesrećni starac koga hoće da izbace iz doma jer je nesmotreno kritikovao vlast.
Ili da vam ne bi decu izbacili iz vrtića, ili da ne biste ostali bez zdravstvene nege, ili… nastavite niz prema sopstvenim saznanjima i iskustvima. I kad stignete do kraja niza, vi recite, da ne pričam ja, može li se u Srbiji slobodno odgovoriti na pitanja istraživača, pogotovo ako se pitanja tiču vaših političkih stavova i biračke volje. To je u prvom koraku. U drugom koraku, kako god da ispitanici odgovore, agencije će nameštati rezultate prema eksplicitnim ili pretpostavljenim željama i očekivanjima naručioca istraživanja.
To znači da laž naleže na laž. Samo što laž agencije može i prethoditi laži ispitanika. Pa ćete u skladu sa željama/očekivanjima naručioca istraživanja podešavati uzorak, a onda ćete rezultate sa podešenog uzorka dodatno frizirati dok potpuno ne zadovolje naručioca. To u jednoj varijanti. U drugoj varijanti, možda na laž ispitanika nećete dodavati svoje laži, ali ćete rezultate ipak podesiti tako da njima utičete na volju birača. U neizvesnim izborima, to se zna, birači odlučuju tako što će uzeti u obzir i verovatnoće za pobedu ili prelazak cenzusa njihovog prvog i drugog izbora, pa će drugi izbor često postati onaj konačni ako su mu šanse za pobedu ili cenzus veće.
Naravno, proporcionalni izborni sistem je u tom smislu pravedniji i reprezentativniji od većinskog (i nikako ga ne treba menjati, jednom smo se opekli na većinski i ne treba nam to ponovo), pogotovo kada se na izborima glasa protiv, a ne za, i kada se, pošto se pređe cenzus, sve sabira u zajednički zbir protiv, pa pitanje nije ko će pobediti, nego je važno da jedan akter izgubi, bezmalo po svaku cenu, i onda ostaje samo pitanje – cenzusa. Ali, hajde sad, budi pametan, pa izračunaj i proceni ko sve sigurno prelazi cenzus, i da li onaj jedan sigurno preko cenzusa ima šansu da sam pobedi.
Na to su sračunate prezentacije istraživanja u medijima – da utiču na volju birača prikazujući tobože realne rezultate istraživanja. I tu sad imamo i trećeg aktera. Ispitanici su slagali svoje. Agencije dodatno fabrikovale već lažne odgovore, a onda mediji preradili već dobrano montirane rezultate u skladu sa željama/očekivanjima uglavnom režima ili pak aktera na izborima koji im je najdraži, da tako kažemo. I to je teško zamisliti u pristojnoj zemlji s barem nekoliko pristojnih medija, ali – mi nismo pristojna zemlja i čini se da više nemamo ni medije.
Jer, ako nije slobodan i ako ne teži istini, medij nije medij nego je oglasna tabla i radi za onoga ko je oglas platio. Samo, nećemo ovde o medijima, ovde smo počeli o kladionicama i tako ćemo da završimo. Dakle, u zemlji laži, gde u istraživanju javnog mnjenja – čiji su rezultati tako važni u kreiranju volje birača na krajnje neizvesnim a egzistencijalno presudno važnim izborima – lažu ispitanici, lažu agencije i lažu mediji, možda je sasvim logično da kladionice postanu mesto istine. Instinkt ili intuicija s kojom prihvatamo kvote kladionica kao meru za istinu nije bez osnova.
Setiće se čitalac, zanimala ga je jednom davno, kad je to bilo pomodno, priča o istini u predavanjima Michela Foucaulta. Tada mu je njegova hrabrost istine bila interesantnija od biopolitike. Ali, gleda sad kladionice i birače u Srbiji kako na osnovu kvota traže istinu o izborima i priseća se Foucaultovog pogleda na tržište kao na mesto istine. Jer temeljnu promenu iz 18. veka koju Foucault hoće da utvrdi i opiše kao prelazak s pravednog na istinito, pri čemu je istina puki odnos ponude i potražnje, to jest formiranja cena na tržištu, dakle čista ekonomija što umesto morala postaje nadređena politici tiče se i naših kladionica kao istraživača javnog mnjenja.
Rezon je i kod Foucaulta i kod naših kladionica i njihovih sledbenika banalno jednostavan. Ljudi su racionalni. Kladioničari pogotovo. Nema razloga da gube novac na nerealnim kvotama koje sami zadaju. Zato im treba verovati. Tržište ne laže. To je hteo da kaže Foucault – tako su u 18. veku počeli da razmišljaju ondašnji ljudi, i tako danas razmišljaju oni što veruju kladioničarima u vezi sa izborima i izbornim prognozama. Ali, znao je to Foucault onomad, a znamo i mi danas, tržište je stvar konvencija a ne prirodnih zakona. I u tom smislu čista fikcija. Ali, fikcija s realnim posledicama.
Hoću da kažem – u zemlji laži nema razloga da verujemo baš kladioničarima, kad već nikome drugom ne verujemo. Kao što nema razloga da verujemo ispitanicima, agencijama i medijima, ne treba da verujemo ni kvotama. Najmanje su dva razloga za to. Prvo, kvotama agencije mogu uticati na izbornu volju, i tako od svojih prognoza napraviti samoispunjavajuća proročanstva. Vi slažete da režim ubedljivo vodi, ali vaša laž obeshrabri protivnike režima i oni ne izađu na izbore, i tako laž postane istina. Moramo biti pametniji od toga.
Druga stvar je još važnija. U Srbiji kladionice nisu na tržištu. To je državni posao. Sklon sam da verujem da najveći deo svog prihoda kladionice ne prave od novca uloženog u klađenje. Kao i mnogi drugi u Srbiji, kladionice, pretpostavljam, najveći posao prave sa samom državom. U tom smislu, one su klijenti tekućeg režima. I kao njegovi klijenti, uradiće sve da taj režim ostane na vlasti. Drugim rečima, razlog zbog koga bismo im verovali – da neće raditi na svoju štetu – upravo treba da bude razlog zašto im ne treba verovati. Jer, kad lažu za režim, rade za svoj interes.
Kao što za svoj interes rade i mediji koji, umesto da sami tragaju za istinom i šire je, promovišu kladionice kao mesta istine i šire njihovu laž kao istinu. Svi oni rade za istog poslodavca, što znači za državu, što znači za tekući režim, i rade isključivo za svoj sebični interes – dakle, bezočno lažu.
To sve što se tiče režima. Velika je šteta što se i s naše strane fronta koriste slični mehanizmi za saplitanje prirodnih saveznika u (izbornoj, i ne samo izbornoj) borbi protiv režima. Ako foucaultovske mehanizme možemo identifikovati na strani režima (a Foucault može biti koristan kada treba opisati mehanizme moći i razgraditi ih onda) i ne biti time iznenađeni, razočaravajuće je kada ih prepoznamo i kod sebe. Jer, podsetimo se, Foucault ključnu promenu u 18. veku vidi kao prelazak sa ideje pravde (kao rukovodeće ideje) na novac, to jest tržište, kao od svih ideoloških premisa oslobođeno, dakle objektivno mesto istine.
Naravno, ne kaže Foucault da to tako zaista jeste, on samo opisuje istoriju stanja svesti. Kao što i mi ovde hoćemo da kažemo da nam je sasvim očekivano da na strani fronta gde stoje režim i njegovi kolaboranti novac i sebični interesi imaju presudan uticaj, ali da nam je potresno kada nešto slično vidimo i na našoj strani, gde očekujemo moral, to jest ideju pravde kao dominantno načelo. Ali, na kraju, ne treba zbog toga da očajavamo, jer nije bitno. Bitno je šta ćemo mi, obični ljudi, žitelji Srbije, dakle birači uraditi 25. oktobra. To zavisi samo od nas. I ako zavisi od nas, zaboravite glavu i glasajte – iz stomaka.
Peščanik.net, 09.10.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Glasanje iz stomaka - 09/10/2026
- Imati petlju - 06/10/2026
- “The Collective” and its “experience” - 05/10/2026
