Glasanje na izborima za Parlament Republike Srbije održano je pre malo više od nedelju dana. Sigurno je da su mnogi, pre svega u okolini Njujorka, Vašingtona, Čikaga, Los Anđelesa i San Franciska bili ponosni što su mogli da iskoriste svoje biračko pravo.
Želela bih da o tehničkoj strani izbora u dijaspori progovorim iz malo drugačijeg ugla.
Samo glasanje pod vođstvom lokalnih organizatora u Bay Area, gde sam glasala, organizovano je izuzetno dobro. Obaveštenje o mogućnosti glasanja prosleđeno je na sve postojeće kontakt adrese, a onda su ti kontakti širili informacije dalje, i krug je proširen. Sva uputstva i obaveštenja stigla su na vreme; instrukcije šta poneti, čak i podsetnik dan ranije da se ne zaboravi da je sutra glasački dan. I tradicionalni Đurđevdanski piknik prilagođen je glasanju. Sve je bilo dobro isplanirano i organizovano.
Ali postoji nešto sa čime verovatno mnogi od nas koji su glasali nisu bili upoznati. Evo o čemu se radi.
Radi kontrole izbora bilo je planirano da na svakom glasačkom mestu budu prisutna po dva predstavnika iz svake političke patije. To znači da je i na izbornoj jedinici 5, u SAD, u San Francisku/Saratogi, trebalo da bude prisutno 44 posmatrača, i to poslatih direktno iz Srbije, sa jedinim ciljem da prisustvuju glasanju. Kada sam glasala, oko 14:30h, bio je prisutan samo jedan (1) posmatrač. Kasnije, u toku dana, provela sam neko vreme u Santana Row, u San Jose-u, gde sam sasvim slučajno srela grupu naših “posmatrača”, dok je glasanje još bilo u toku, koji su tu svratili da se okrepe posle dugog i napornog šopinga.
Od njih sam čula sledeće detalje, za koje smatram da je potrebno da ih znaju svi oni koji su glasali ili u budućnosti nameravaju da to čine.
U Saratogu je stiglo samo 19 “posmatrača” iz Srbije jer ostali nisu dobili vize. Kako mi je rečeno, iz budžeta Republike Srbije bile su im plaćene avionske karte ($2,000 po osobi), vize ($150 po osobi), hotel ($150 za noć, za dve noći), dnevnice ($89 po osobi na dan, za tri dana) a obezbeđeni su i volonteri-vozači da ih sačekaju, voze po okolini, i isprate. I čemu sve to? Velika većina njih nije ni bila prisutna na glasačkom mestu, nego su vreme provodili na atraktivnijim lokacijama, između ostalog upoređujući cene elektronske opreme u Target-u i Fry’s-u.
Na moje pitanje jednom od “posmatrača” da li su izbori u Bay Area bili regularni, rečeno mi je da bi on mogao da ove izbore poništi, jer posmatrači nisu bili prisutni, uključujući i njega. U tom slučaju, glasanje u Saratogi bi moralo biti ponovljeno, a to bi značilo da bi isti morali ponovo da dođu. Većina od grupe koju sam srela, na njihovo iznenađenje, nije mogla da uđe u barove u Santana Row, jer nisu imali dovoljno godina. Njih 19-toro nije moglo ni da glasa u Saratogi jer nisu bili blagovremeno ubeleženi u birački spisak. Nisu mogli ni sutradan u Srbiji, jer su još bili ovde.
Na osnovu grube računice, 19 “posmatrača” u Saratogi koštalo je državu Srbiju najmanje $50,000, a da je došlo svih 44 bilo bi $120,000. U Saratogi je glasalo 94 državljana Srbije, tako da je svaki glas koštao oko $550. Mislite o tome kada se sledeći put budete prijavljivali za glasanje. Istovremeno, svi znamo sa koliko muke skupljamo minimalne novčane priloge da pomognemo vredne studente i obrazovne institicuje u Srbiji.
Da sam znala da će tako biti, iskreno, više bih volela da se to glasačko mesto nije ni otvaralo. Isto tako, saznala sam da je i na biračkom mestu u Ambasadi u Vašingtonu, broj prisutnih posmatrača bio – dva. Ne znam da li je na preostalim mestima situacija bila bolja.
Pozdrav svima, G.D.
Peščanik.net, 31.05.2008.
