Četrdesetjednogodišnja žena koja je sa povredama lica i ubodnom ranom u grudnom košu i posekotinama po grudima i leđima primljena juče u Urgentni centar u Beogradu, još jedna je brojka za statistike socijalnih ustanova.
Napadač je suprug koji je ženu zlostavljao sve dok se, sa zajedničkim sinom, nije sklonila u Sigurnu kuću pre dva meseca. Nakon nekoliko presretanja, pretnji smrću i praćenja do utočišta, zlostavljač je upao u zgradu Sigurne kuće i nasrnuo na sve koji su mu se našli na putu, uključujući i sopstvenog sina i nekoliko štićenica, koji su takođe povređeni.
Sigurne kuće nemaju policijsko obezbeđenje, rekla je koordinatorka ovog sistema za žene i decu žrtve porodičnog nasilja. Osim privremenog boravka u skloništu, za žrtve nema drugog oblika preventivne zaštite od nasilja. Policija i tužilaštvo reaguju tek pošto se pretnje ostvare.
Za 20 žena koliko ih je ove godine ubijeno u sopstvenoj porodici, nije bilo pomoći.
Svesrdnu podršku nasilnicima i ubicama daju mediji, dižući tiraže skarednim naslovima i pretvarajući svoje crne hronike u rijaliti šou.
Nesposobna makar da identifikuje problem rastućeg nasilja nad ženama, država određuje svoje prioritete prema popularnom zahtevu. Tako je nedavno ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave najavila zvaničnu inicijativu da se naredna, 2014. godina proglasi „godinom porodice”.
Projekat bi bio namenjen porastu nataliteta kako aktuelni napori za otvaranje novih radnih mesta i privrednog preporoda ne bi bili uzalud.
Dan kasnije, zamenica smederevskog gradonačelnika saopštila je da nadležno ministarstvo već dva meseca ne odgovara na zahtev za nastavak finansiranja tamošnje Sigurne kuće, zatvorene pre dva meseca zbog „nerentabilnosti”.
Jasno je, kad jednom rode, žene su u Srbiji već ispunile svoju društvenu ulogu a ekonomsku stabilnost osetiće čak i ako su isprebijane.
Izvor: agencije
Pripremila Milica Jovanović
Peščanik.net, 14.06.2013.
