Pedesetak vatrogasaca bilo je angažovano na gašenju požara u kom je u petak popodne, u direktnom prenosu gradske televizije, izgoreo jedan od legendarnih beogradskih bioskopa, „Kozara“. Svedoci tvrde da se pre izbijanja vatre čula eksplozija ali će se o uzrocima i razmerama štete govoriti tek posle uviđaja. U požaru nije bilo povređenih, evakuisan je jedan obližnji restoran a gašenje je trajalo do duboko u noć.
Iz prvih kafanskih komentara izdvojila se sprdnja o farsičnoj reprizi smene autokratskih predsednika – petog oktobra jedan je otišao uz paljenje Skupštine, poslednjem je priređen tek simboličan požar u bioskopu.
Da sala sa stolicama u bordo plišu nikada više neće biti bioskop postalo je jasno već početkom dvehiljaditih. Ispred blagajni, umesto tapkaroša, godinama su filmskom distribucijom upravljali prodavci piratskih diskova, televizije su nelegalno emitovale bioskopske hitove dok je publici rapidno opadala tržišna vrednost. Osnovana kao bioskop „Kasina“ pre stotinu godina, „Kozara“ je šezdesetih postala deo velikog javnog preduzeća „Beograd film“ u čijem je posedu bilo tuce gradskih bioskopa, produkcija u Košutnjaku i raznovrsni hektari gradskog zemljišta. Poslovanje firme uništeno je devedesetih, da bi 2003. dočekala sa dnevnim prosekom od desetak prodatih ulaznica po bioskopu. Sale su prokišnjavale, stolice razvaljene, ekrani iscepani. „Beograd film“ je bio spreman za privatizaciju.
Na aukciji Agencije za privatizaciju „Beograd film“ je 2007. godine, kao fizičko lice, kupio Nikola Đivanović, britanski biznismen i savetnik-volonter Mlađana Dinkića na mestu guvernera Narodne banke a zatim i ministra finansija gde je navodno pisao i nove zakone, a pominje se i kao osnivač nekakve Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Takozvani mali akcionari firme tvrdili su da realna vrednost kompanije prevazilazi 20 miliona evra. Samo je „Kozara“ procenjivana na čitavih šest miliona evra. Čitav „Beograd film“ prodat je za tek nešto više od devet miliona.
Na proleće 2011. Đivanović je uhapšen zajedno sa četvoro saradnika iz „Beograd filma“ i pripadajućim knjigovođom jer je kao predsednik Upravnog odbora spornom preprodajom pojedinih bioskopa oštetio tu kompaniju za više od četiri miliona evra, a budžet Srbije za milion i po evra. Pet bioskopa – među kojima i „Kozara“ – prodato je za 18 miliona, ostali su menjali vlasnike uz pomoć izmišljenih firmi, preko Kipra i Bahama, kojima upravlja Đivanović.
Zvezda ovog filma o srbijanskoj tranziciji i dalje je pod istragom zbog „zloupotrebe službenog položaja“. Kad jednog dana, uskoro, ova odredba krivičnog zakona ode u zasluženu ropotarnicu istorije, budući da je reč o privatnoj firmi, naši će javni delatnici koji su omogućili bioskopsku pljačku konačno odahnuti. Slučaj Đivanović je početkom ove godine bio tema i u britanskom parlamentu – upravo zbog sporne odredbe o zloupotrebi službenog položaja koja se smatra kršenjem ljudskih prava iz vremena komunizma. Milione evra više niko ne pominje, ni u Britaniji ni u Srbiji.
Formalni vlasnik „Kozare“ i nekih drugih napuštenih bioskopa u centru Beograda danas je trgovinski lanac „Idea“. Dvogodišnja zabrana promene namene lukrativnih objekata odavno je istekla. Čeka se završetak postupka protiv Đivanovića i drugova da bi se skinula i privremena zabrana korišćenja prostora.
Peščanik.net, 26.05.2012.
