Gradonačelnik rumunskog grada Konstanca Radu Mazara i njegov maloletni sin pojavili su se 19. jula na modnoj reviji obučeni u nacističke uniforme. Centar za borbu protiv antisemitizma podneo je prijavu protiv gradonačelnika, a Centar za monitoring i borbu protiv antisemitizma zatražio je od rumunskog državnog tužilaštva da sprovede istragu o tom događaju, dok je izraelski Centar Simon Vizental pozvao Mazarea da podnese ostavku i izvini se zbog nošenja nacističke uniforme.
Direktor Centra Efraim Zurof rekao je da takvo ponašenje predstavlja uvredu ne samo za Jevreje, već i za druge žrtve nacizma i sve ljude od moralnog integriteta koji znaju istorijske činjenice iz Drugog svetskog rata. Zurof je rekao da je uvreda još veća zbog toga što se gradonačelnik Konstance tako odeven pojavio u pratnji svog sina.
Mazare je u intervju lokalnim rumunskim novinama izjavio da je na oblačenje nemačke uniforme bio insirisan filmom Operacija Valkira u kojem jedan nemački oficir pokušava da ubije Hitlera. Gradonačelnik Konstance je rekao da je bio uveren da je pokrio sve kukaste krstove na uniformi, ali da je posle video da je ostao „jedan mali na opasaču“.
Zašto je zabranjeno
Tokom 1941. Rumunija je bila saveznik nacističke Nemačke. Kada je Hitler pokušao da osvoji Rusiju, rumunske vlasti su iskoristile priliku da premeste rumunske Jevreje u oblast preko reke Dnjestar, koja danas razdvaja Moldaviju i Pridnjestrovlje, što je jedan od najužasnijih primera etničkog čišćenja tokom Drugog svetskog rata.
Rumunski vojnici su ubijali i mučili Jevreje i Rome na koje su nailazili, pod komandom diktatora Jona Antoneskua koji je u jednom od obraćanja rumunskoj vladi rekao: Jevreje treba proterati iz Besarabije i Bukovine preko druge strane granice… Oni nemaju šta da traže ovde, a mene baš briga ako u istoriji zbog ovoga budemo označeni kao varvari.
Tokom jeseni 1941. oko 310.000 Jevreja je proterano iz Bukovine i Besarabije,od čega su oko 130.000 ubili nemački i rumunski vojnici uz pomoć rumunskih i ukrajinskih civila.
Jedan deo Jevreja preživeo je rat jer Antonesku nije dozvolio njihovu deportaciju u nacističke koncentracione logore iz uverenja da bi taj potez ugrozio rumunsku ekonomiju. Po nekim pretpostavkama, rumunska politika prema Jevrejima promenila se onda kada je Antonesku shvatio da će Nemačka verovatno izgubiti rat.
Posle svrgavanja Antoneskuovog režima 1944. godine, Rumunija postaje saveznik Rusije u borbi protiv Hitlera. U Bukureštu 1946. Antonesku je osuđen na smrt streljanjem za ratne zločine počinjene tokom rata, za izdaju rumunskog naroda u korist nacističke Nemačke, ekonomsko i političko pokoravanje Rumunije Nemačkoj i druge zločine. Kazna je izvršena 1. juna iste godine.
Međutim, rezultat njegove politike je precizno neodrediv broj deportovanih i ubijenih Jevreja tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Rumunije. Prema procenama, taj broj se kreće između 280.000 i 380.000 ljudi.
Posle Drugog svetskog rata holokaust u Rumuniji je postao tabu tema, najviše zbog toga što se u sovjetskoj verziji istorije, koja je bila široko prihvaćena u Rumuniji, Jevreji nisu pamtili kao Hitlerove glavne žrtve, već su to bili komunisti.
U sovjetskim istorijskim udžbenicima generacije Rumuna su učile da su komunisti istočnoevropskih zemalja pomogli Rusiji da Nemačkoj uzvrati udarac. Mnogi Rumuni vaspitavani su da veruju da su njihovi roditelji heroji koji su pomogli Rusiji u njenoj borbi protiv Hitlera, dok se uloga rumunskog nacističkog režima i zločina rumunskih vojnih snaga decenijama prećutkivala.
U Rumuniji i dalje postoje ulice koje nose ime Jona Antoneskua, dok se rumunski istoričari ne slažu u ocenama o njegovoj ulozi tokom rata, a mnogi od njih pokušavaju da relativizuju ulogu Rumunije u stradanjima Jevreja.
Rumunija je sve do 2004. godine odbacivala bilo kakvu umešanost u holokaust, kada je prihvaćen predlog za formiranje međunarodne komisije koja je utvrdila stravične zločine rumunskih vlasti nad Jevrejim tokom Drugog svetskog rata.
U proleće 2003. godine rumunski parlament usvojio je zakon koji zabranjuje prikazivanje kukastih krstova i nacističkih obeležja, a za kršenje zakona predviđena je kazna do tri godine zatvora.
Izvori: Beta, BBC, Spiegel
Peščanik.net, 22.07.2009.
