Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Ma koliko bilo tačno da Vučić laže kako usta otvori, izgleda da nije uvek tako iz nekakve navike, nego ponekad on mora da prodaje maglu dok ne stignu istrukcije. Novinari ga već mesecima pitaju ko će biti ministri u novoj vladi, da li će biti koalicije sa SPS-om, Čedom i još po nekim, a on svaki put kaže da ništa o tome ne zna, kao da odlučuje neko treći. I to se pokazalo tačnim. Da tako ne bi izgledalo, tehnički premijer je vreme ispunjavao “džeziranjem” na temu vlade, što otprilike znači da je govorio šta mu padne na pamet. Pominjao je kako se čeka famozna skupština njegove stranke, pričao je kako ga ne interesuju koalicioni sporazumi, kako će razgovarati i sa Dačićem koji strpljivo sedi i čeka, “ali da se ucenama s njim ne razgovara”. Najavio je pregovore sa svim strankama koje ga nisu vređale i unapred odbacivale razgovore. Na pitanje da li će vlada biti ekspertska, odgovorio je da je “blizu borbene vlade” u koju ulaze samo oni najborbeniji, ma šta to značilo; on neće stranačke kalkulacije, nego hoće tim koji bi uložio ogromnu energiju bez računice šta će biti na sledećim izborima; ne dolaze u obzir ni oni koji imaju nekakve partikularne interese, jer je cilj ujedinjena Srbija. Vladu će približiti narodu tako što će vlada logorovati po kasarnama i tamo će primati građane od 5 do 8 ujutru, a čim oni odu, odmah će se bacati na rešavanje njihovih problema. Ničim izazvan, u razmaku od samo pet minuta, promenio je radno vreme susreta sa građanima, pa je rekao da će ih primati od 6 ujutru do 10 uveče.

Ja sam mislila da je ovoliko zamlaćivanje uobičajeno razvlačenje kako bi se postigao efekat da se on za sve pita, te da još jednom demonstrira svoju moć i ponizi bednike koji čekaju njegov poziv. Zato sam preskakala te dosadne članke u kojima se Vučić prenemaže oko vlade i svaki put izbacuje nove bleferaje. Primetila sam da mnogo koristi kondicional, to jest šta bi on želeo, ali kao da je njegova želja jedno, a šta će biti – nešto sasvim drugo. Na poslednjoj KZN iza njega su statirali Zorana Mihajlović i Nikola Selaković, pa su se novinari zapitali da li će ovo dvoje ostati na svojim ministarskim mestima. Vučić je doslovno odgovorio: “voleo bih da tako bude, ali o tome tek treba da se dogovaramo”. Kada su pomenute Dačićeve navodne ucene, Vučić je rekao da se sada Nikola i Zorana sigurno smeju. Oni znaju, baš kao i stranci, da se sa njim ne razgovara jezikom ucena i dodao da “jezik ucena i ultimatuma nije najbolji jezik da se razgovara sa predsednikom srpske vlade”.

A upravo se o tome radilo. Sva ona smaračina – borbena vlada, logorovanje po kasarnama, približavanje vlade građanima, nagađanja oko koalicija, kako se razgovara sa predsednikom srpske vlade i ona cinična opaska o pomaku u slučaju Savamale (pomak ne u pogledu istrage o nelegalnom rušenju u Hercegovačkoj ulici i mrtvim institucijama, nego u pogledu korišćenja fantomki – pomak od hapšenja predsednika države Miloševića do benigne fantomske usluge u rušenju bespravno podignutih objekata) – razrešila se u neočekivanoj i hitnoj poseti Moskvi, koja je naravno bila privatna, radi lekarskih pregleda. I to nije prvi put da on mora na hitan pregled u Moskvu. Sada se zapravo čekalo na “pregled”, da Putin javi kada ima vremena da se lično pozabavi time kako će izgledati srpska vlada. Ovoga puta je interesovanje Moskve bilo veće, jer je prilično truda uložila da se direktan ruski uticaj formalizuje u vladi, parlamentu, medijima i procvatu ruskih stranaka i udruženja.

I, šta smo o ovim tuđinskim ucenama saznali? Nema mnogo detalja, informacije su uopštene, a očekivanja Moskve su blago aterirala u formuli o političkoj i ekonomskoj saradnji, da ne bi zvučala uvredljivo. Putin je sa Vučićem razgovarao o formiranju vlade i rekao da Rusija očekuje da će u novu Vladu Srbije ući ozbiljni ljudi koji će doprineti razvoju odnosa dve zemlje, dodajući da su neophodan broj mandata dobili i saveznici njegove, to jest Putinove partije. Vučić je odgovorio da će Beograd učiniti sve što od njega zavisi i dodao da “mi smatramo da je naša čast i dug da učinimo sve da se donosi sa Rusijom razvijaju u svim pravcima”.

I tako se zamešateljstvo oko vlade završilo. Neko se zapitao zašto Vučić kaže da ide na pregled, kada je svima jasno da je to laž. Jedna više ili manje, svejedno, tek valjda nije mogao reći da ide u Moskvu da se tamo sastavi srpska vlada. Znamo da premijer ne voli ucene i pritiske, jer se tako sa predsednikom srpske vlade ne razgovara. Što dobro zna Dačić, pa je čekao da Vučić ode na “pregled”, a on elegantno ušeta u vladu. Pošto već ima ruskih poslanika u parlamentu i još sijaset Putinovih ljubitelja, biće verovatno i ruskih ministara, možda i kancelarija za odnose sa Rusijom. Kad već imamo kancelariju za EU integracije, koliko da se napravi ravnoteža.

I da zaključim. Po mojoj proceni, Srbija je ispala iz evropske lige, jer za nju nije sposobna, baš kao ni Rusija. Neuspešni Evropejci će se naći u evroazijskoj trećoj ligi, da zajedno mrače neprijatelje pravoslavlja, Srbije i Rusije, i da iz sve snage slute propast Zapada. To se već uveliko dešava u našim mainstream medijima. Na izborima u EU zemljama iz sve snage navijamo da pobede fašisti, jer samo s njima tobože rešavamo naše nacionalne interese, pošto se tu negde poklapamo. Želimo da pobedi Trump kako bi se Amerika izbrukala, a to želi i Putin. A protiv smo Hilari jer ona mrzi i Srbiju i Rusiju. Zato ne treba da se pitamo otkud ovaj nacio-autokratski kapitalizam, u kome sada živimo, nego treba da se prikupimo i pokušamo iskrcavanje sa propalog broda. Ne samo borbom za demokratiju, transparentnost i vladavinu prava, nego treba da stegnemo petlju i povedemo novu nacionalnu politiku u kojoj nam više neće biti potrebne iluzije o tome da nam Rusija i evropski fašisti brane Kosovo i srpske zemlje. Onda bi se naše vlade pravile ovde, prema našim potrebama i ciljevima.

Peščanik.net, 27.05.2016.

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).