Kada je postavljen za vršioca dužnosti (v.d.) direktora policije pre tačno mesec dana, Dragan Vasiljević je javnosti predstavljen kao policajac bez mrlje ili skandala u karijeri. Iako je odsustvo skandala relativno nizak kriterijum za ovu poziciju, to je ipak bio dovoljno dobar standard ako se u obzir uzme generalno stanje u državnoj upravi.
Na osnovu minulog rada u prethodnih mesec dana, čini se da je v.d. imao priliku da dodatno pokaže profesionalizam i autonomiju u svom radu. Umesto toga, u danima kada je Srbija bila na ivici eskalacije sukoba, izgleda da je v.d. Vasiljević tu priliku propustio jer je dozvolio da bude sveden na politički rekvizit.
Posebno je bilo neobično gledati, te iste večeri kada se održao najveći protest u istoriji Srbije, v.d. direktora policije tokom (još jednog) obraćanja predsednika države, a koje je prenošeno uživo neposredno nakon što su se pojavile informacije da je tokom 15 minuta tišine nad građanima upotrebljen zvučni top.
Možda je nepažljivom oku taj detalj promakao ali tokom obraćanja, tik pored predsednika, u potpunoj tišini i skoro potpuno van oka kamera, sedeo je i v.d. Vasiljević. Za velikim stolom u zgradi Predsedništva, gde je ovaj performans bio upriličen, nalazila se samo jedna stolica, za predsednika. Vasiljević se na samom početku vidi kako ulazi u salu zajedno sa predsednikom, a ovaj mu, kako se čini, rukom pokazuje da prinese stolicu. Vasiljević nestaje iz kadra na trenutak a zatim se pojavljuje sa stolicom, sam je prinosi i seda pored domaćina. I tako, tokom celih 35 minuta obraćanja, sedeo je pored predsednika, bez jedne izgovorene reči i van oka kamera do samog kraja.
Istine radi, predsednik ga jeste nekoliko puta pomenuo i obratio mu se, između ostalog u kontekstu potvrde broja demonstranata prema podacima sa kojima je MUP te večeri izašao. Vasiljević nije ni reč izgovorio, niti da se usprotivi niti da potvrdi navode, a u slučaju da je potvrdno klimao ili odmahivao glavom to se u kadru nije videlo.
I tako je vršilac dužnosti nemo sedeo pored jedine institucije sa apsolutnim kapacitetom u zemlji, a koja mu je naočigled svih preotela ovlašćenja i iznosila operativne podatke, brojke i navodne planove za rušenje države. Bez ikakve reakcije ređale su se već dobro poznate fraze poput „obojena revolucija“, „spoljno finansiranje“, „bogati huligani“, „alkoholisani nasilnici“, „štek stanovi“, „otkriveno oružje“ i „operativni planovi napada“. Vasiljević nije rekao ni reč. Sve navode o ozbiljnim bezbednosnim pretnjama, planovima nasilja i stranim agentima izgovarao je predsednik, dok je direktor statirao, sedeći u tišini sa njegove leve strane.
U danima koji su usledili, v.d. je imao težak zadatak da isprati tempo koji su mu nesmotrenim izjavama diktirali razni zvaničnici, prvenstveno Ministar unutrašnjih poslova. Bilo je verovatno vrlo nezahvalno prvo tvrditi da zvučni top ne postoji, pa objašnjavati da ga ipak ima ali da nije korišćen, te demonstrirati nabavljenu opremu, a onda smišljati razloge zašto je ta oprema nabavljena ako već nije bilo zakonskog osnova. Na sednici skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, održanoj ovim povodom, Vasiljević je zajedno s ministrom unutrašnjih poslova i ministrom odbrane branio tezu da policija nije koristila zvučni top, što je kao zvaničnu verziju događaja u svojim zaključcima i Odbor usvojio.
U medijskim nastupima v.d. je nastavio da objašnjava da nabavke zapravo jeste bilo, a da je ona sprovedena iščekujući usvajanje novog Zakona o unutrašnjim poslovima. U nacrtu ovog Zakona koji se pojavio 2022. godine ovo oružje jeste bilo predviđeno kao novo sredstvo prinude. Kao podsetnik, tim istim nacrtom Zakona bilo je predviđeno i retroaktivno legalizovanje kamera za automatsko prepoznavanje lica što bi vodilo masovnom biometrijskom nadzoru građana. Te kamere su, gle čuda, isto tako kao i zvučni top, već unapred nabavljene i instalirane, a usvajanje novog Zakona bila je samo puka formalnost koja je trebalo da označi početak njihove upotrebe. Na sreću, ovaj Nacrt zakona je dva puta povučen iz procedure usled vrlo oštrih reakcija stručne javnosti i udruženja građana. Ovome se pripadnici ministarstva sile očigledno nisu nadali, a verovatno je bilo i onih razočaranih činjenicom da imaju ove skupe igračke u svom arsenalu ali da ne smeju da ih koriste.
Ovakvi postupci v.d. direktora policije tokom prvih mesec dana stavljaju u fokus pitanje njegove nezavisnosti i profesionalizma. U kontekstu trenutno otvorenog konkursa za izbora direktora policije o čemu sam ranije pisao, a na kom je trenutni v.d. prošao u finale uz još dvojicu kandidata, čini se da v.d. može dobiti „dodatne poene“ time što dokazuje poslušnost tokom ovog „probnog“ perioda svog rada. Podsetimo se, tako je i prethodni prvi čovek policije, Vladimir Rebić, godinu dana u v.d. statusu dokazivao podobnost pre nego što je na konkursu izabran na mesto direktora policije u punom kapacitetu.
Jedan od ključnih zadataka direktora policije trebalo bi da bude i taj da štiti profesionalnu nezavisnost policije od zloupotrebe i političkog uplitanja u operativni rad. On mora biti prva linija odbrane od vlasti, a ne njena produžena ruka. Direktor nije nadležan samo za organizaciju rada policije, već delom i za poverenje koje građani imaju u ovu instituciju, ali i celu državu, budući da je policija najvidljiviji deo državnog aparata sile. Ovaj aparat može da radi u interesu građana ali i protiv njih.
U trenucima kada brojni građani prigovaraju da policija selektivno sprovodi zakon, da ne reaguje na nasilje nad aktivistima i novinarima, da toleriše ili podstiče zastrašivanje demonstranata, direktor policije ne sme ostati nema figura u drugom planu već mora preuzeti aktivnu ulogu u očuvanju profesionalnog integriteta i poverenja javnosti u ovu instituciju.
Peščanik.net, 27.03.2025.
Srodni link: Bojan Elek – Imamo li direktora policije?
