Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić
Maks Veber, premijerov omiljeni i često citirani sociolog, u svom delu Politika kao poziv, kao ključnu osobinu države navodi njen monopol na legitimnu upotrebu sile. U ovom kontekstu, sila ne podrazumeva isključivo fizičku prisilu, već bilo koju radnju države kojom se mogu uskratiti ili ograničiti lične slobode i prava građana i građanki. Međutim, ključna odrednica u ovoj definiciji države jeste legitimnost upotrebe sile. Dakle, država ne treba da diskreciono upotrebljava aparate sile koji su joj na raspolaganju, već isključivo za legitimne ciljeve koji su u uređenim sistemima propisani najvišim pravnim aktima. U slučaju da legitimnost ne postoji, država ne primenjuje silu već sprovodi nasilje. Događaji kojima smo bili svedoci protekle nedelje, u javnosti okarakterisani kao afera Državni udar, ukazuju na to da Vlada Republike Srbije sprovodi nasilje nad svojim građanima, i fizičko i nasilje nad zdravim razumom.
Šta se dogodilo u nedelju popodne?
Ako bismo sudili na osnovu napisa u medijima, izjava predstavnika vlasti i redosleda događaja, u pitanju je bila dobro režirana predstava. Jedini postignuti efekat bio je zastrašivanje građana i građanki. Scenaristi, glumci i reditelj svima su nam dobro poznati. Međutim, na osnovu čega možemo da tvrdimo da posredi nije bio državni udar već dobro organizovana predstava?
Na stranu to što da bi se određeni događaj okarakterisao kao državni udar moraju postojati centri moći unutar državnog establišmenta, najčešće baš unutar aparata sile, koji mogu svrgnuti legitimne predstavnike vlasti i postaviti nove, mimo uspostavljenih demokratskih procedura. Kao što znamo, ovo se nije desilo. Štaviše, konferencija za novinare ministra unutrašnjih poslova dokazala je baš suprotno, to jest da su i specijalne, i posebne i obične jedinice policije čvrsto uz predstavnike vlasti (to jest u kordonu iza predstavnika izvršne vlasti, ali poenta je ista).
Na stranu i poligrafska ispitivanja, pretnje i širenje panike preko kanala ružičaste televizije i stranica Informera. Glavni pokazatelj koji upućuje na to da je u pitanju bila unapred pripremljena predstava jeste činjenica da nijedan akter tih nemilih događaja nije zakazao. Probajte da se setite kada su poslednji put baš sve državne institucije, uključujući i partijski i politički vrh, uspele da ovako sinhronizovano odgovore na neku stvarnu pretnju po bezbednost. Podsetimo se, to nije bio slučaj za vreme majskih poplava protekle godine. To nije bio slučaj ni kada se u martu ove godine dogodila nesreća sa helikopterom u kojoj je poginulo sedmoro osoba. To nije bio slučaj ni kada je prošlog leta na Brankovom mostu tragično nastradao Luka Jovanović. Tek nakon protesta Lukinog oca i ogromnog pritiska javnosti, ovaj slučaj je pomeren sa mrtve tačke. (Podsetimo da sporni automobil koji je usmrtio Luku još uvek nije pronađen, ni godinu i po dana nakon tragedije.)
Sa druge strane, u nedelju popodne, svi akteri su postupili sinhronizovano i efikasno. Skoro pa isto onako kako u uređenim društvima institucije za sprovođenje zakona treba da postupaju u slučajevima kada zaista postoji opasnost od ugrožavanja javnog reda i bezbednosti zemlje. U svega nekoliko sati, organizovano je jedno poligrafsko ispitivanje, privedena je osoba koja je navodno pratila premijera Srbije, a Republičko javno tužilaštvo ekspresno je reagovalo navodeći da će sprečiti destabilizaciju zemlje. Podrška premijeru je zatim usledila od svih predstavnika vlasti, a posebno je indikativno da je ključna poruka bila ona o destabilizaciji zemlje (slika u prilogu). U vanredom programu ružičaste televizije jedva je bilo dovoljno mesta u studiju da se smeste svi predstavnici vlasti koji su želeli da izraze podršku i kreiraju paniku. Čak je i ministar vojni, mimo ovlašćenja, obećao da će i vojska čuvati premijera.
(Izvor: Twitter @astr0G, 29. novembar)
Posebno problematičan, ali veoma efikasan, bio je nastup ministra unutrašnjih poslova na konferenciji za novinare u Palati Srbija. Ne toliko zbog stvari koje je izjavio, već pre svega zbog scenografije koju je izabrao. Naime, u njegovoj pozadini, pod punom opremom i u uniformama, stajali su, redom: pripadnici specijalnih jedinica policije Srbije, Specijalne antiterorističke jedinice, Protivterorističke jedinice (PTJ je, usput, prestala da postoji na osnovu člana 3. Zakona o izmenama i dopunama zakona o policiji iz jula ove godine, ali su uniforme očigledno ostale), pripadnici posebne jedinice Žandarmerije i predstavnici Uprave kriminalističke policije koji su, da bi se izbegla eventualna zabuna kod publike, bili jasno identifikovani kačketima na kojima je pisalo, belim slovima na crnoj pozadini, UKP.
Kakvu je poruku ovim nastupom ministar policije poslao građanima i građankama Srbije? Da je po sredi teroristički napad? Da je zemlja ozbiljno ugrožena od strane naoružanih kriminalnih grupa? Da su pretnje po bezbednost, javni red i mir takve da je neophodno upregnuti celokupan sastav policije pod punom opremom? Vredi podsetiti da ni nakon terorističkih napada u Parizu 13. novembra ove godine francuski ministar unutrašnjih poslova nije osetio potrebu da u svojim obraćanjima javnosti iza sebe postroji pripadnike GIGN-a u maskirnim uniformama i sa automatskim oružjem. Da li se građani i građanke Srbije osećaju bezbednije nakon performansa koji se odigrao pred njihovim očima u vreme nedeljnog ručka?
Država u službi političkih interesa
Događaji iz protekle nedelje pokazuju da je država privatizovana od strane partija na vlasti te da umesto da doprinosi opštim i javnim interesima služi kao instrument za ostvarivanje partikularnih političkih ciljeva, koji god i kakvi god oni bili. Celokupni aparat sile upregnut je u službu vlastodržaca, te ne ostvaruje svoju primarnu funkciju servisa građana u cilju očuvanja reda, poštovanja zakona i unapređenja bezbednosti. Mimo zakona, institucija i procedura koje treba da služe kao kontrolni mehanizmi, organi za sprovođenje zakona se instrumentalizuju u neformalnom procesu odlučanja. Ovo odlučivanje se odvija kroz klijentelističke odnose nosilaca javnih funkcija, partijskih lidera, vlasnika medija, kriminalnih grupa i kooptiranih ljudi postavljenih na čelna mesta unutar institucija bezbednosti. Ovakve neformalne mreže koje odlučuju o sudbini svih nas ne mogu se koristiti, a da se ne izazovu dugotrajne i katastrofalne posledice po razvoj institucija i demokratije.
SAJ, Žandarmerija i UKP imaju svoju, zakonom propisanu funkciju. Ona ne obuhvata statiranje u predstavama izvršne vlasti namenjene uterivanju straha široj javnosti. Politici, a posebno politikanstvu, nije mesto u upravljanju radom institucija bezbednosti. Neophodno je osigurati da profesionalci sa integritetom, najbolji od najboljih, upravljaju radom policije. Nužno je obezbediti kvalitetno upravljanje procesom biranja i postavljanja kadrova unutar ove institucije. Treba ograničiti uticaj ministra na postavljanje i razrešavanje čelnih ljudi unutar policije. Neophodno je ojačati sve kontrolne mehanizme, kako unutar MUP-a tako i ulogu Zaštitnika građana, Narodne skupštine i ostalih aktera, u cilju stavljanja aparata sile pod efikasnu civilnu i demokratsku kontrolu.
A kada je reč o aferi Državni udar, jedini nesporni zaključak je da su građani i građanke Srbije i ovoga puta izvukli deblji kraj poslovične batine sa dva kraja. Jedan njen kraj je čvrsto u rukama vladajuće partije, a drugim krajem se u nedelju popodne, preko ekrana televizora i kroz direktni prenos obraćanja ministra unutrašnjih poslova, vitlalo po našim dnevnim sobama.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Peščanik.net, 04.12.2015.
