Vladimir Putin je prošle nedelje najzad iscrpno objasnio šta on zapravo misli o internetu. Sve dosadašnje izjave su nam govorile o njegovoj potpunoj ravnodušnosti prema globalnoj mreži, a nakon ove poslednje, prošlonedeljne, postalo je jasno da je Vladimir Putin ostao isti onaj KGB oficir s kraja 80-ih.
Na Forumu regionalnih medija (Медиафорум независимых региональных и местных СМИ) održanog u organizaciji Narodnog fronta, odgovarajući na primedbu „ruskog blogera“ Viktora Levanova da SAD kontrolišu čitav svetski internet, Putin je napomenuo sledeće: „Sve što ste rekli je živa istina, čista i apsolutna. Sav internet ide preko servera koji se nalaze u Americi i vi s tim morate da računate. Takav je život, takvog su ga Amerikanci smislili i s tim se morate pomiriti. Oni su taj internet i napravili. Vi naravno znate da je sve to, u prvoj etapi razvoja bilo zamišljeno kao specijalni projekat CIA. Kako je zamišljeno, tako se i razvija. A sve ostalo što je izašlo, kako se to obično kaže, na tržište, ostvarilo je ogroman komercijalni uspeh. Ali svejedno, to je izvorno vojni program, specijalni program i on i danas funkcioniše kao deo programa rada specijalnih službi.“
Kao što deputat Jevgenij Fjodorov veruje da je pesme rok grupe Kino (Виктор Цой) pisala CIA, jer su mu to još 1980. objasnili ljudi iz KGB, tako i predsednik Putin koji je te 1980. radio u KGB, veruje da je internet napravila CIA.
Saznali smo i to da kremaljski činovnici već razrađuju strategiju kojom će se promeniti pravila u globalnoj internet mreži. U ovu strategiju su uključene mnoge komponente. To je na primer demaskiranje elektronskog nadzora koji sprovodi američka Državna bezbednosna agencija (NSA), a u cilju unapređenja ideje o „nacionalnom suverenitetu“ u internet mreži, to jest, s jedne strane o obezbeđivanju granica kontrole i s druge, o potpunoj prozračnosti svih platformi za koje su ruske tajne službe zainteresovane. Zatim, to je rušenje pozicija američkih nevladinih organizacija kojima se upravlja putem interneta i koje deluju pod okriljem najrazličitijih međunarodnih organizacija, od Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU), do foruma Net Mundial održanog prošle nedelje u Sao Paolu. To su i lokalne inicijative za „prizemljivanje“ globalnih internet platformi, kao što su Google i Facebook, na rusku teritoriju. Prvi korak u tom pravcu je već učinjen. Prošle nedelje je u Dumi izglasan zakon po čijem slovu svi internet servisi, sve podatke kojima raspolažu moraju da čuvaju na serverima koji se nalaze na teritoriji Ruske Federacije. I na kraju, to je i igra o pružanju azila Edvardu Snoudenu, predstava u kojoj je njegovo pitanje upućeno Putinu za vreme „direktne linije predsednika i naroda“ trebalo da ima efekat brehtovskog songa.
A uporedo sa ovom komplikovanom i višekomponentnom strategijom, stoji i kompetentno mišljenje Vladimira Putina o tome kako je u stvari sve to organizovano. Ispostavilo se da u njegovoj slici sveta sve funkcioniše veoma prosto. U njoj nema detalja i zato nema razlike između tajnih službi i vojske. U njoj ne postoji vreme i zato, ako se neko pre 30 godina nečim bavio, to znači da on u svemu tome i danas učestvuje. I na kraju, tu stvari nisu razdvojene i zato, čim su dva objekta već nekako povezana, više nije važno ko tu koga kontroliše.
Greške koje proističu iz ovakvog pristupa možda se najočiglednije vide na primeru dve najpopularnije konspirološke teorije koje kruže Rusijom. Prva tvrdi da budući da je CIA 80-ih godina podržavala mudžahedine, one iste koje je finansirao i Osama bin Laden, to znači da je taj isti bin Laden, po nalogu američkih tajnih službi 2001. srušio kule bliznakinje u Njujorku. A poštovaoci druge teorije veruju da je Šamil Basajev, po zadatku koje je dobio od ruskih službi bezbednosti, digao u vazduh stambene zgrade u Moskvi, a potom organizovao napad na predstavi Nord-Ost i teroristički napad na Beslan. Jer u gruzijsko-abhaskom konfliktu 1992, tajne službe Rusije su podržavale Abhasce, a Basajev je tada ratovao na njihovoj strani.
Operativna istančanost, združena sa nedopustivo niskim sposobnostima za analizu – to je karakteristika koju su mnogi eksperti za pitanja specijalne bezbednosti isticali o radu KGB još u davnim sovjetskim vremenima. I zato nije nimalo slučajno da je tek 1989. osnovana Direkcija za analitičke poslove pri Komitetu za državnu bezbednost (KGB). Do tada, sve partijske budže su čekistima zabranjivale da se bave analitikom. Čak je i visoko poštovani Jurij Andropov sve KGB izveštaje propuštao kroz filter svojih savetnika koji su mogli da budu regrutovani iz bilo kog resora državne uprave, samo ne iz službi državne bezbednosti.
Nekome je možda neobično to što je i nakon četvrt veka Vladimir Putin ostao veran iskonskim tradicijama svog resora. Ali mnogo veći problem je to što njemu ni na kraj pameti nije da koristi andropovski filter.
Andrej Soldatov i Irina Borogan, Ежедневный журнал, 25.04.2014.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 29.04.2014.
