Foto: Predrag Trokicić
Svako koristi oružje koje ima i na koje je navikao. Divljaci – strele i koplja, vitezovi – mačeve, musketari – florete, vojnici – puške i mitraljeze, savremene armije – rakete i avijaciju, a mi – korupciju.
Evo, prosudite sami. Od 2001. godine, Rusija u Venecueli gradi dve fabrike za finalnu doradu i sklapanje kalašnjikova, kao i proizvodnju odgovarajuće municije. Ugo Čavesu je za izgradnju venecuelanskog socijalizma bilo neophodno vatreno oružje. A kako inače? Kako graditi socijalizam bez kalašnjikova?
S ruske strane u tom projektu učestvuju Konstruktorski biro Koškina, preduzeća SU-848, Ižmaš, Kislorodmontaž i samo bog zna ko sve još. Poprilične količine para se tamo vrte i lagano, godinama bez žurbe kraduckaju. Ništa posebno. Još se ni beton u kamenu temeljcu prve fabričke hale nije osušio, a jednog su za krađu 7,5 miliona rubalja osudili na 4 godine, a drugog – nešto kasnije – za ukradenih par stotina hiljada više od milijarde, na 7 godina zatvora. To je samo ono što je (valjda) silom zakona fizike za ovo vreme isplivalo. Tokom sudskog procesa, jedan od svedoka je ukazao na činjenicu da je u nekakvim zabranjenim šemama za iznošenja novca iz zemlje učestvovala i jekatarinška eparhija Ruske pravoslavne crkve. Da, pa šta? Zar mislite da bi milosrdni arhijerej iz Jekatarinburga ostavio Ugo Čavesa da se sam muči i petlja oko svog naoružavanja?
U martu 2013. se ispostavilo da je od ukupno planiranih građevinskih i montažnih radova na izgradnji fabrike oružja izvršeno jedva 50 odsto, i to sa greškama na metalnoj konstrukciji, poplavljenim podrumskim prostorijama, sleganjem temelja i ostalim neslavnim dunđerskim defektima. Ukratko, na delu je ruski stil rada praćen krađom, nebrigom i računicom „pa mi smo braća; nećemo sad valjda da se proveravamo“.
Nedavno je na gradilištu otkrivena još jedna krađa od 150 miliona rubalja. Podignuta je još jedna krivična prijava i počinioca čekaju tužba i sud.
Čaves je odavno umro, a predsednik Venecuele je postao njegov telohranitelj Maduro koji je ekonomiju zemlje gurnuo na samo dno i uspešno doveo državu do potpunog rasula. Ali diktatorskom režimu su kalašnjikovi i dalje potrebni. Sada verovatno čak više nego ranije. Jer kako odbraniti socijalizam bez kalašnjikova?
A demokratska opozicija u Venecueli, po svoj prilici aplauzima pozdravlja rusku korupciju, tu našu nacionalnu gordost, to najubojitije oružje u borbi protiv socijalističke diktature Nikolasa Madura. Ma kakve američke sankcije, diplomatski demarši ili žestoke pretnje revoltiranih političara! Rusko oružje je ubedljivo najefikasnija pomoć bratskim diktaturama, da što pre dožive katastrofalan poraz.
Aleksandar Podrabinek, Ежедневный журнал, 03.08.2018.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 07.08.2018.
