Mi obitelj smo bili na ljetovanju kod mog dida na Šolti. Moji mama i tata su vozili se sa škodilakom priko otoka. Oni su pičili u Gornje selo da kupe bajame i suve smokve kod one tete Rozarije. Samo onda je na po puta njih zaustavila pandurija. Tata je uparkira škodilaka kraj ceste i zabeštima je blaženu divicu. Onda su do škodilaka dogibala dva murca. Prvi murac je nagnijo se prema tatinoj ponistri i rekao je: ‘Dokumenten, bite! Ausvajs!’ Tata je gledao u njega sa tupilom od nekuženja. Murac je rekao: ‘Ausvajs, ausvajs! Dokumenten, bite!’ Tata je okrenijo se prema mami i pitao je: ‘Šta ovi govori, bogte dragi jeba?’ Mama je rekla: ‘Mislin da te pita vozačku na švapskom!’ Tata je pitao: ‘Šta radi švapska pandurija na hrvackom otočju?’ Mama je rekla: ‘Ja mislin da misle da si glupi turist!’ Tata je pitao: ‘Zašto bi iko mislija da san ja glupi turist?’ Onda je murac podviknijo: ‘Dokumenten, bite! Šnel! Ausvajs, ausvajs!’ Onda je mama nagnila se prema murcu i rekla je: ‘Šjor, možete slobodno govorit po naški! Muž mi nije glupi turist, nego glupi Hrvat!’

Onda je moj tata kroz ponistru doda im vozačku. Dva pandura su gledali i mrgodili su se. Onda je prvi murac pokazao sa prstom i pitao je tatu: ‘Reci ti nama, prika, kakve su ti ovo karirane krpe na rekrovizorima, a?’ Tata je rekao: ‘Nisu to krpe, moliću lipo, nego bandire!’ Prvi murac je rekao: ‘Dobro, isti kua! Jel ti znaš da nije po propisima višat ukrase po motornom vozilu?’ Drugi murac je rekao: ‘Sa tin moš odvuć pažnju drugih vozača i da in onda ugroziš sigurnost! Naročito ako su ti krpe u drečavim bojama!’ Prvi murac je vrtijo sa glavom i rekao je: ‘C, c, c… svako malo uleti neki bolesnik šta pravi nered u prometu jerbo brije na olimpijadu!’ Tata je rekao: ‘Iskjuz mi! Nisu ove zastave na rekrovizorima zbog olimpijade, nego zbog Oluje!’ Prvi murac je opalijo čudilo: ‘Zbog čega?’ Drugi murac je opalijo čudilo: ‘Zbog čega?’

Tu je oko škodilaka najprvo uletila kraća tišinijada. Onda je tata dignijo ombrve i rekao je: ‘Zbog Oluje! Danas je praznik, ako ste zaboravili!’ Prvi murac je pitao: ‘Koji praznik, jebate?’ Drugi murac je pitao: ‘Koji praznik, jebate?’ Tata je podviknijo: ‘Pa Oluja, čoviče božji! Alo! U ovoj zemlji se to slavi!’ Prvi murac je rekao: ‘A šta si ti, prika, neki brumaš i zajebant, pa slaviš nevrime, a? Ono, rajcaju te munje i gromovi?’ Tata je gledao u njega sa razrogačenim očima. Drugi murac je uletijo: ‘Pališ se na klimacke promjene i elementalne nepogode, je li? Danas feštaješ zbog oluje, a sutraš mi ovde slavit požar i poplavu? Ili zemljotres?’ Tata je okrenijo se prema mami i pitao je: ‘Jel ja ovo dobro berem, ženac? Jel ovo meni hrvacka pandurija brani da slavim Oluju?’ Prvi murac je rekao: ‘Ako se na Šolti šta ima slavit, onda će se slavit bonaca! Jel tako, Jozo?’ Drugi murac je rekao: ‘Tako je, Frane! Aj, prika, pljuni dvista kuna zbog nepropisnog ponašanja u prometu i slobodan si!’

Tata je sidijo u šoku sa zinutim ustima. Samo onda je odiza nailazila jedna drndava bila lada. Murac Frane je zapiljio se u nju i rekao je: ‘Muko irudova, evo je i oni u ladi napizdija bandiru na rekrovizor! Šta je ovo, čoviče, jel ovo neka epidemija?’ Murac Jozo je rekao: ‘To je oni ludi Lucijan! On nije pri sebi!’ Murac Frane je rekao: ‘Ajmo ga zaustavit! Nema zajebancije sa pravnom državom!’ Onda su dva pandura zaustavila bilu ladu iza tatinog škodilaka i odgibali su do nje. Murac Jozo je doviknijo: ‘A šta je, Lucijane, i ti nakerija zastavu na rekrovizor, a? Jel to isto u čast oluje il nekog uragana, a?’ Barba Lucijanu je uletila lakša zbunjoza. On je pitao: ‘Koje oluje?’ Murac Frane je rekao: ‘I to si baš naša francusku bandiru obisit!’ Barba Lucijan se trgnijo: ‘Ko? Ja?’ Murac Frane je rekao: ‘E, ti! Šta se praviš blesav! Biće per la finta slaviš neki klimacki kurac, a onda mi nasereš francusku zastavu na motorno vozilo! I kršiš prometna pravila!’ Barba Lucijan je nagnijo se kroz ponistru od lade da dzirne bandiru na rekrovizoru. Onda je on fljasnijo se po čelu i rekao je: ‘Asti iruda! Otpala mi je petokraka u vožnji!’ Murac Jozo je njemu mahnijo sa prstom i rekao je: ‘Aj, aj, piči doma i hitno da si to zašija!’

Onda je bila lada nagarila gas i otišla. Moj tata je u škodilaku okrenijo se prema mami i šapnijo je: ‘Čoviče, njega su pustili, a meni će naplatit dvista kuna! Pa di to ima?’ Mama je šapnila: ‘A izgleda da ima na Šolti!’ Tata je šapnijo: ‘Jebate led, pa mi smo naletili na četničku patrolu!’ Mama je šutila i gledala ga je. Tata je zaškarpunijo se po faci i rekao je: ‘Usrid hrvackog otočja, na Dan Oluje, mi naletimo na četničku patrolu! Jel to moš virovat?!’ Mama je rekla: ‘Neam blage, mišu, isto mi je malo čudno da su u četničkoj patroli Jozo i Frane!’ Tata je pitao: ‘Kako to misliš?’ Mama je rekla: ‘Pa ne znam, tribali bi se valjda zvat Stevo ili Savo!’ Tata je rekao: ‘Ma kurac! Ko će ti više dat Steva i Sava! Njih smo sve satrali u Oluji!’ Mama je pitala: ‘Baš sve?’ Tata je rekao: ‘Sve do jednog! Nije im ostalo ni traga ni glasa!’ Mama je rekla: ‘Pa reci pošteno, krembilu, jel to razlog da pristojan čovik izvisi bandiru na auto?’

Tata je piljio u mamu sa stisnutim očima. Onda je on prosikćao: ‘Ne samo da san naletija na četničku patrolu, nego još iman i četničkog suvozača!’ Samo onda je murac Frane provirijo kroz ponistru od škodilaka i rekao je: ‘Onda? Oćemol kesnit tih dvista kuna? Il ćemo ovdi čekat da oluja prođe i pritvori se u tramuntanu?’ Tata je okrenijo se prema njemu i dreknijo je: ‘A i vas dvojice mi je više puna kapa! Da su na vašen mistu Stevo i Savo prcali bi me trista puta manje nego šta me jebu Jozo i Frane!’ Murac Frane je uspravijo se i rekao je: ‘Oho! Znači žalimo za Stevom i Savom, a?’ Murac Jozo je rekao: ‘Malo smo nadrkani na hrvacku slobodu i nezavisnost, je li?’ Tata je svom forcom stiskao timun sa rukama i gledao je drito naprid kroz šoferšajbu. On je rekao: ‘Šta se to događa sa ovim škodilakom, jebate jarac?! Ne samo da san naletija na četničku patrolu, ne samo da iman četničkog suvozača, nego je još i vozač živi četnik!?’ Prvi rekrovizor je rekao: ‘Šta je Oluja uspješnija, četnika je sve više i više!’ Drugi rekrovizor je rekao: ‘Sve su brojniji oni koje smo zauvik uništili!’

Onda je tatu neko prodrmao po ramenima. To je bila moja mama. Tata je otvorijo oči i vidijo je di ga svi gledamo u dvoru. Mama je njemu rekla: ‘Zaspa si u lingeštulu, mišu, i plus si se cili trza i tresa! Ali si šta grubo sanja?’ Tata je trljao se po faci i promrmorijo je: ‘Sanja san da mi se pokvarilo auto!’ Dida je srknijo guc orahovice i rekao je: ‘U, to je zajebano! Kod žešćeg kvara zna se desit da ti put prema naprid pokazuju rekrovizori!’

Mama je tati rekla: ‘Skroz mi je smišno da si to sanja! A ja te probudila jer pošto Robi oće da skupa okitite škodilaka sa bandirama!’ Tata je u roku munja skočijo iz lingeštula i viknijo je: ‘Ne dolazi u obzir! Zaboravi! Nema šanse da iko stavlja zastave na mog škodilaka!’ Mami je uletila zbunjoza: ‘Zašto, čoviče?’ Tata je dreknijo: ‘Zato šta ne jebem Oluju dva posto! Kapito?! Šta se mene tiče, ka da Oluje i nema!’ Mama je pitala: ‘Kakve to ima veze, za gospu blaženu?’ Tata je rekao: ‘E pa ima veze, draga gospođo! Nećemo ovdi pravit nikakvi šovenski dernek! Jerbo smo na Šolti, a ne u Čavoglavama!’ Tata je okrenijo se prema didi i dobacijo je: ‘Jel tako, čako?’ Dida je rekao: ‘Tako je, zete! Samo nije ti junior tija obisit zastave zbog Oluje! Nego zato jerbo je ona mala osvojila olimpijsko zlato!’ Tati je uletijo nekužitis: ‘Koja mala?’ Dida je nakeserijo se i rekao je: ‘Sandra Perković Tompson!’

Robi K. (IIIa)

Tportal, 06.08.2012.

Peščanik.net, 06.08.2012.

The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić
Rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.
Viktor Ivančić

Viktor Ivančić (Svi tekstovi)