Ako pogledamo šta je od diskusija i poruka sa ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma doprlo do šire javnosti, uočićemo da su pažnju najviše privukle dosta neobične (da ne kažemo kontradiktorne) informacije o stanju i reformama u javnim preduzećima.

Naime, iz nekoliko republičkih javnih preduzeća na Kopaonik su stigle neočekivane vesti o njihovom pozitivnom poslovanju u protekloj 2015. godini, dok je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, na Biznis forumu izneo već poznatu ocenu ove institucije – da su reforme u tim preduzećima, koja i dalje zapošljavaju tri četvrtine svih zaposlenih u Srbiji, u zakašnjenju i da su jedva započete.

U najkraćem, kad je reč o “pozitivnim vestima” iz javnih preduzeća, to se pre svega odnosi na Srbijagas, Elektromrežu Srbije, Transnaftu, DIPOS, pa i na Puteve Srbije (koji su ostvarili manju dubiozu od planirane). Najveće iznenađenje je bilans Srbijagasa za 2015. godinu, jer je ovo preduzeće za tu godinu planiralo gubitak od 6,7 milijardi dinara, a ostvarilo je dobitak od tri milijarde dinara. I EMS je postigao veliki finansijski napredak, planirao je za 2015. godinu dobit od 1,6 milijardi dinara, a ostvario gotovo duplo više, 3,16 milijardi dinara. Transnafta je čak ostvarila trostruko bolji finansijski rezultat od planiranog, a DIPOS je povećao neto dobit za 50 miliona dinara. JP Putevi Srbije je planiralo gubitak u 2015. godini od 9,5 milijardi, a “ostvarilo” gubitak od 9,1 milijardu dinara (Dnevnik, 8. mart 2016).

Ove vesti jesu “uglavnom pozitivne”, jer to znači da su ova republička javna preduzeća koja su “u plusu” ostvarila u 2015. godini ukupnu dobit manju od 6,5 milijardi dinara. Kakvi su finansijski rezultati kod ostalih republičkih i lokalnih javnih preduzeća, to jest kod preostalih 500 javnih preduzeća u Srbiji, videćemo kasnije, ali je teško verovati da se njihovo poslovanje bitno poboljšalo, jer niti su cene javnih preduzeća mnogo povećane (osim kod EPS-a), niti je broj zaposlenih u tim preduzećima “racionalizovan” (moglo bi se sumnjati da se dogodilo nešto upravo suprotno). Jedino je sigurno da su cene gasa i nafte na svetskom tržištu bitno smanjene, čini se mnogo više nego što su smanjene cene distributera prema krajnjim potrošačima. A i naplata, bar kad je Srbijagas u pitanju, postala je “stroža”.

Iako se, dakle, pojavilo nešto dobrih vesti o akumulaciji velikih javnih preduzeća, spomenuti “zbirni plus” u njihovim finansijskim bilansima je tek nešto veći od 50 miliona evra, i on, dakako, nije dovoljan ni za tekuće investiciono održavanje opreme spomenutih preduzeća, a ne za nešto krupnije. Tim je značajniji podatak koji je naglašen na Kopaonik biznis forumu, da su tokom 2015. godine investicije u Srbiji (uglavnom privatne), u odnosu na prethodnu godinu, povećane za 10 odsto. Nažalost, i uz takvo znatno povećanje investicija u toku samo jedne godine, njihovo učešće u BDP-u Srbije prošle godine doseglo je samo 18,1 odsto – što je čak manje od učešća investicija i u domaćim bruto proizvodima Ukrajine i Moldavije (jedna je u dubokoj političkoj krizi, a druga je najsiromašnija evropska zemlja).

Fiskalni savet, u svojoj analizi izloženoj na Kopaonik biznis forumu, podseća da je prosečno učešće investicija u BDP-u Srbije između 2010. i 2015. godine iznosilo tek 18,5 odsto (2014. godine čak samo 16,7 odsto), dok je u zemljama Centralne i Istočne Evrope to učešće na prosečnom nivou od 22 odsto. Istina, Fiskalni savet smatra da je tokom 2015. godine rast investicija bio “široko rasprostranjen” (ovoga puta nije reč samo o ulaganjima u nekoliko preduzeća), te da taj rast može uticati na dalje ubrzanje kontinuirano suviše niske stope rasta BDP-a Srbije (u razdoblju između 2010. i 2015. prosečan godišnji privredni rast Srbije bio je samo 0,3 odsto).

S tim u vezi treba primetiti izvesnu kontradiktornost u jednoj od ključnih ocena Fiskalnog saveta iznetih na proteklom Kopaonik biznis forumu, da politika fiskalne konsolidacije, to jest “velike štednje”, nije imala značajnijeg negativnog uticaja na privredni rast Srbije, a predstavlja nužnu osnovu budućeg rasta. Jer, investicije su, naravno, jedan od ključnih oblika potrošnje u svakoj državi. To, uostalom, piše i u spomenutoj analizi Fiskalnog saveta, gde se kaže da se uskoro ne može očekivati porast stope privrednog rasta na neophodni nivo od četiri i više odsto godišnje – jer ta stopa zavisi od investicija, izvoza i privatne potrošnje.

Novi magazin, 18.03.2016.

Peščanik.net, 19.03.2016.