Radikali, a to se danas zove SNS i SPS, uvek nekog hoće da upodobe, da im bude prepodoban – njihovi mitinzi godinama tutnje ovom zemljom.

Tačnije, decenijama to traje i ostavili su nam istorijski primer kako to Kosovo da bude otcepljeno od Srbije – i uspeli su – a sada su se sjatili i u Novi Sad. Ono što je Marks uzeo negde iz Hegela, o tragediji i farsi, valja malo korigovati. Može nešto da počne i kao farsa pa da se tragično završi. Ovaj miting u Novom Sadu je onaj vašar koji putuje po Srbiji. Godinama tako i scenario se ne menja. Sa poređenjem ovog vašara sa famoznom jogurt-revolucijom treba opreznije baratati – nema jogurta, objasnio je jedan govornik, jer je B. Pajtić sve opljačkao. Sada nam nude lale koje još valjano procvale nisu. Vala samo nam još lale fale, budući da sve drugo imamo. Zapomažu govornici o separatizmu vojvođanskom, a tako su zapomagali godinama vukući Nečastivog za rep. Javno zagovaraju nasilje i traže glavu Pajtićevu kao Irodijada glavu Jovanovu. Ništa manje od glave nisu nikada tražili, jer taj Pajtić je diktator i tiranin koji hoće da otcepi Vojvodinu. Već ga vide u robijškom odelcu iza rešetaka, kao ono kada su Vlasija jurili po gradu i uzaptili ga. Tako su se govornici raspojasali da se zbunio i sam šef njihov Gospodar Vučić – nije hteo ni da dođe u Novi Sad. Poslao je neku smušenu poruku.

Zbunjeni su svi, pa čak i neki od mitingaša i videlo se to po tome što ne znaju šta reći i šta činiti.

Stoji na kraj šora neki Nemac ili je Čeh, koji govori nemački sa naglaskom na prvom slogu i pita – u Ustavu piše da Srbija ima dve AP, a ovi udaraju na ustavni poredak zemlje. Zovu se neka “treća” Srbija ili bog zna koja i kakva, buncaju o nekom separatizmu iz nekakve Deklaracije u kojoj ni reči o tome nema, ni aluzije. I nama nije bilo mnogo toga jasno. A ono o čemu su smušeni govornici govorili je sve iz dela vojvode Šešelja. Duh njegov lebdi nad ravnicom. Vojvodina je srce Srbije, odnosno Srbija ima dva srca – jedno je na jugu, drugo ovde na severu, ali i jedno i drugo ne kucaju kako se naprednjacima sviđa. Ruše Vojvodinu, a prestonica da im bude Novi Sad. Njih je stranka Gospodara Vučića dovela ovde da se srede i urede, a nikako im ne ide – ono malo laka i šminke koje su u tek minulom vremenu stavili novokomponovani Evropejci Dačić i Nikolić te Vučić, spada kao lažna pozlata sa svinjske kože na starinskim knjigama. I ko bi bolje pročitao ovo od Zmaj Jove koji je deci ali i starijima ostavio one reči koje je stari patak izrekao na mitingu ukraj bare u nameri da oduševi žabe. To je patak koji je izložio svoje principe tolerancije i demokratije. Znamo kako je prošao onaj mali žabac koji je pobliže stao i tako dalje. Za ovu šešeljevsku družinu ne možemo da ne navedemo i ono naravoučenije Zmajevo:

Iz ovog se deco naučiti dade
Hulje lepo zbore, a nitkovski rade.

A dokaz su duh i delo vojvode Šešelja sa njegovim pohodima od Horgoša do Dragaša i recimo Hrtkovaca. Uostalom, ovo i nije miting već ono što Rusi zovu “puting”. Užasno je bilo dosadno jer uvek je tako kada se javno mnogo laže. Ako problema ima oni se rešavaju ne na ulici – ali ovi drugačije ne znaju. Neuspeh će tek sami anazlizirati ovi organizatori – recimo, nije bilo M. Dodika, niko ne zna zbog čega, nije bilo nikog da makar glumi Mihalja Kertesa. Nije bilo nijednog banatskog Lale da stručkom lala i svojim komentarom ovo obeleži. Čak nikom nije uspelo da odglumi vojvođanskog Srbina, a njih je najviše u Vojvodini. Sve je propalo i onda su radikalske perjanice krenule u šor da sakupljaju potpise. Uspeli su da internacionalizuju vojvođanski pitanje, bolje od svakog autonomaša. Na mitingu-putingu nije bilo člana SANU dr. Čavoškog, ni doktora K. kome je ovde mesto, pa čak ni poruke najvećeg Agronoma srpske književnosti D. Ćosića. Nije bilo pevačica i diva koje u ovakvim prilikama nisu štedele svoje grudi, ruke i noge – posebno noge – u odbrani srpstva vazda ugroženog. Mnogi su poslali poruke koje su mediji zanemarili. Toliko su bile besmislene. Čak i za ukus ovih mitingaša. I što je najčudnije, nije bilo ni jednog sveštenika. To je već novina. Sve će biti dobro samo da se iz farse kasnije ne izrodi neka tragedija – biva i to i to je naša teza. Koliko je bilo učesnika – iz Batočine ili Pambukovice te Mrčajevaca – tačno ne znamo, ali znamo nešto drugo. Miting-puting je bio gledan. Jedan prijatelj koji visoko stoji u političkim krugovima u Briselu, i naravno želeo je da bude anoniman, potvrdio je da je baronica Ešton pažljivo – polazeći na Balkan – gledala ovaj vašar u Novom Sadu, jer mitinzi-putinzi su pokazatelji stanja stvari.

Do sledećeg velikogospojinskog vašara uskršnjeg još ćemo videti šta će biti i kako će nam biti.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 18.04.2013.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)