Oni koji imaju „nacionalno-astrološki“ pogled na svet odavno su lansirali tezu da je juni mesec posebno bitan za Srbiju – od Kosovskog boja 1389, do atentata u Sarajevu 1914. i Brionskog plenuma 1965. godine, pa redom, i između i posle ova tri ‘fatalna juna’ pronalaze se ‘prelomni događaji’.
Tako se i sada „namešta“ da će i ovaj juni u koji smo zakoračili, godine 2013, biti presudan za Srbiju bar u narednoj dekadi – jer se za Vidovdan očekuje evropska odluka o odobravanju ili neodobravanju datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom, a kao da se očekuje i kriza Vlade povodom krize javnih finansija, što može biti znak da će još ove godine doći do raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora, kako bi se ostvarilo „jedinstvo izvršne vlasti sa narodom“ pod barjakom sve jače stranke Vučićevih naprednjaka.
Međutim, spor u vladajućoj koaliciji oko plana zaustavljanja ubrzanog rasta državnog budžetskog deficita ove godine verovatno je manji nego što ga predstavlja štampa i čini se da je više „stresni test“ unutrašnjeg odnosa snaga nego sukob oko neke dugoročne strategije.
Jer, iako je Aleksandar Vučić, vođa naprednjaka, izjavio da je on za budžetske reforme i da mu, navodno, nije važno da li će njegova stranka imati manji uticaj u narodu zbog nepopularnih reformi, ako te promene poboljšaju standard stanovništva – ni on ni njegova stranka još se nisu jasno izjasnili oko bilo koje reforme u privrednom i finansijskom sistemu u proteklih godinu dana.
Ali, moraće se izjasniti, verovatno već tokom ovog „fatalnog juna“ – i na osnovu tog izjašnjenja možda ćemo moći razaznati da li će biti prevremenih izbora ove godine – a bolje nam neće biti svakako.
Pretpostavljam da Vučića i njegove naprednjake najviše raduje, ali i „muči“– to što im popularnost (bar ne u Kovinu, Kosjeriću i Zemunu) uopšte nije pala, nego je čak u stalnom porastu, iako su pristupili značajnim reformama u domenu „nacionalne politike“ (ciljam na Briselski sporazum i trzavice sa Srpskom pravoslavnom crkvom).
Dakle, „izdajnička politika na Kosovu“ pobeđuje na potonjim lokalnim izborima bez problema – i kada je Vučić u koaliciji sa „patriotskom“ DSS, kao u Kosjeriću, i kada se sa Šešeljevim preostalim radikalima nosi u njihovom starom uporištu u Zemunu. Pa šta bi ih tu „mučilo“?
Pa možda ih muči to što bi mogli da ostvare sličan uspeh i sa drugim „bolnim reformama“, pre svega onim u privredi. Naime, uspeh pristupa „ljute trave na ljutu ranu“ mogao bi da ih odvaži da, suprotno stereotipu o putevima uspeha svake populističke stranke, zatraže od naroda i „novo odricanje zarad lepše budućnosti“ u vidu penzione reforme ili reforme radnog zakonodavstva – bez kojih izgleda i nema konsolidacije javnih finansija na duži rok.
Tu im je, bar tako na prvi pogled izgleda, na putu glavni koalicioni partner Ivica Dačić sa svojim oronulim socijalistima i Krkobabićevim penzionerima punim snage.
Istina, već se vidi „konsesualna formula“ u vladajućoj koaliciji koju je, čini se, na sto stavio premijer Dačić – da neće biti „zamrzavanja plata i penzija“, ali će se razgovarati o tempu njihovog budućeg povećanja. Ta formula, naravno, ne znači ništa, to jest može da znači i „zamrzavanje“ rasta navodno „nezamrznutih“ plata i penzija; ili napuštanje indeksacije ovih plata u skladu sa inflacijom i deviznim kursom; ili da će te plate i penzije, kao i do sada, zavisiti od mogućnosti da se Srbija još zaduži u inostranstvu ili proda ili iznajmi neko krupno javno preduzeće.
Ta formula, naime, ništa ne govori o nekom modelu reforme penzionog sistema, da bi se on povezao sa mogućnostima privrede ili o nekoj reformi radnog zakonodavstva kako bi došli strani investitori.
Ukoliko se, međutim, u Vladi Srbije ne donese nikakva ozbiljna odluka o reformama penzionog sistema i radnog zakonodavstva, već se samo nastavi sa krpljenjem, to jest rebalansiranjem državnog budžeta (što je verovatnije), onda opet mnogo toga ostaje nejasno.
Jer nešto mora da se dogodi da bi se zabašurio izostanak poboljšanja ekonomskih prilika u Srbiji i posle godinu dana vladavine nove koalicije. Možda će sva krivica biti svaljena na ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića, ali ne verujem da bi srpskoj lađi laknulo ako bi on i njegova stranka bili bačeni sa palube. A glavni sukob oko vođstva i nije na toj relaciji.
Novi magazin, 07.07.2013.
Peščanik.net, 07.07.2013.
