Povodom teksta Kabinet doktora Koštunice
Na sajtu Peščanika je krajem prošle godine objavljen tekst pod naslovom Kabinet doktora Koštunice u pet nastavaka, autora Zorana Janića, Snežane Čongradin i Matje Stojanovića. Ne želeći da zalazim u analizu celog teksta, načina na koji je napisan i zaključaka koje je ponudio čitaocima, želim isključivo da ukažem na neistine koje su izrečene o Centru za liberalno-demokratske studije (CLDS) i meni lično.
Prvo, mnoge od izrečenih tvrdnji ne odgovaraju činjenicama. Tako autori tvrde: „Zorica Radović dovodi svoje kolege iz Instituta za evropske studije, gde je radila, kao i iz NVO Centra za liberalno-demokratske studije, u čijem je osnivanju učestvovala. Na taj način, preko nje su došli: Slobodan Samardžić, Boris Begović, Aleksandar Simić (savetnik za ustavna pitanja), Zoran Vacić (direktor Centra za liberalno-demokratske studije, član DS i jedan od najvećih protivnika Zorana Ðinđića još od 1997). Ove dve organizacije, Institut i NVO, daće kasnije, posle decembarskih izbora, preko 70% kadrova za saveznu i republičku administraciju.”
Zorica Radović, supruga Vojislava Koštunice, nije osnivač CLDS-a, niti je ikada bila njegov član. Ona je, kao spoljni saradnik, radila na dva CLDS-a projekta, a CLDS ima zaista brojne spoljne saradnike, koje angažuje po potrebi. Na primer, jedan od spoljnih saradnika na projektu izrade nacrta zakona o izvršnom postupku bila je i Vesna Rakić-Vodinelić. Sledeći neistine i logiku autora teksta, moglo bi se zaključiti da su preko Vesne Rakić-Vodinelić u Peščanik došli članovi CLDS-a: Boris Begović, Boško Mijatović i Slobodan Samardžić.
Kada smo već kod činjenica, Aleksandar Simić nikada nije bio član CLDS-a, a kabinetu Vojislava Koštunice se pridružio tek kada je Koštunica postao premijer Srbije. Takođe, Zoran Vacić nikada nije imao bilo kakvu državnu funkciju, a na mesto direktora Politike A.D. došao je tek aprila 2006. godine. Sve ove činjenice se mogu lako proveriti, a nikom od autora to očigledno nije palo na pamet da učini. Kada smo već kod činjenica, nezavisno od toga što je neistina, elementarnu logičku proveru ne može da izdrži stav da su dve male organizacije, poput CLDS i IES uopšte mogle da daju „preko 70% kadrova (sic!) za saveznu i republičku administraciju“.
Malo činjenica: CLDS čine ljudi po mnogo čemu različite političke orijentacije – i Gordana Matković i Dragor Hiber i Ivan Vujačić i Boško Mijatović i Milica Bisić i Slobodan Samardžić – ali im to nikada nije smetalo da rade u istoj organizaciji, na osnovu međusobnog ličnog i profesionalnog poštovanja i političke tolerancije. Jer, CLDS se nikada nije bavio politikom, nas interesuju profesionalni i ljudski kvaliteti naših članova, a ne nečija konkretna politička opredeljenja, ukoliko su u okvirima osnovnih načela liberalne demokratije.
Drugo, tvrdnje u tekstu ne mogu da izdrže elementarnu logičku proveru. Na primer, kako objasniti da je Boris Begović, po navodima autora član Koštuničinog “užeg kruga”, javno podržao kandidaturu Miroljuba Labusa na predsedničkim izborima, kada mu je protivkandidat bio niko drugi nego Vojislav Koštunica? Javno znači, ne samo potpisom (među prvih 17, marketinški trik tadašnje nevladine organizacije G17 plus), nego i imenom i fotografijom na predizbornim materijalima deljenim po poštanskim sandučićima, učestvovanjem u predaji kutija sa potpisima, pojavljivanjem na mitinzima i tome slično. Dakle, informacija dostupna svim zainteresovanima, uključujući i autorski trio i one koji uređuju Peščanik.
Treće, zanimljivo je da tekst podseća na navode navodne krivične prijave stanovitog Stanka Subotića, poznatijeg kao Cane. U toj navodnoj krivičnoj prijavi Stanko Subotić, prema informacijama koje prenosi njegov sajt, mene tereti da sam bio član kabineta Vojislava Koštunice – vrlo ozbiljna optužba u krivičnom pravu. To, nezavisno od karaktera optužbe, ne odgovara činjenicama, budući da sam krajem 2000. i tokom cele 2001. godine bio glavni ekonomski savetnik Miroljuba Labusa, tadašnjeg potpredsednika savezne vlade. Eto, vidite kako su Stanka Subotića opet prevarili!
Autori teksta su bili nešto pažljiviji od Stanka Subotića (što i nije naročito teško), pa nezgodnu činjenicu da nikada nisam bio član kabineta Vojislava Koštunice, odnosno da sam u to vreme bio u kabinetu Miroljuba Labusa, „pokrivaju“ besmrtnom formulacijom da sam jedan od onih „koji su suštinski ipak spadali u Kabinet“. Ukoliko „suštinski“ spadate negde, to ne treba ni dokazivati, budući da se to samo po sebi razume, a nikako ne može da se ospori. Tako sam ja kao član kabineta Miroljuba Labusa „suštinski“ spadao u kabinet Vojislava Koštunice. Da nije tužno, bilo bi smešno. Tužno, zbog toga što je ovo reinkarnacija dela druga Višinskog. Možda ti građanine Begoviću nisi prekršio zakon, ali si ti „suštinski“ radio protiv sovjetske vlasti i ti si “suštinski” pripadao krugu buržoaskih špijuna i agitatora! Pa ćeš zato da dobiješ nekoliko decenija u Gulagu. I budi srećan što nisi dobio Lafertovo, jer se tamo stvari završavaju po kratkom postupku – Kolimu možda i možeš da preživiš.
Četvrto, ovaj tekst je po svojim neargumentovanim i na činjenicama nezasnovanim zaključcima dostojan najekstremnijih teorija zavere u Srbiji krajem XX i početkom XXI veka. Svi mi iz CLDS-a, bili članovi ili oni koji su „suštinski spadali“ u kabinet (Slobodan Samardžić, Zoran Vacić i ja), zajedno sa ostalima (Zorica Radović, Aleksandar Simić, Aco Tomić, Vuk Hamovic, Mišković, Beko, Bogoljub Karić etc – zanimljivo je da nema Caneta) činili smo „jezgro zavereničke organizacije, koja će uz pomoć KOS-a, DB-a, Rusa i plaćenih medija… dovesti na kraju do ubistva Đinđića“. Vatikan-Kominterna-Teheran! Znam da Rusi „glume“ Kominternu, jedino mi nije jasno ko ovde „glumi“ Vatikan. Uzgred, nije mi jasno, ukoliko su iza nekog KOS, DB i Rusi, zbog čega bi on bacao pare i plaćao medije! Višinski se nije bavio takvim stvarima.
Da zaključim: navedeni tekst iznosi o meni i CLDS-u obilje neistina. Ipak, zahvalan sam što ste navedeni tekst objavili. Sada mi je potpuno jasno koji politički, poslovni i intelektualni krugovi stoje iza floskule „politička pozadina atentata na Zorana Điniđića“.
U Beogradu, 03.01.2011.
Boris Begović Predsednik CLDS-a
PS: Ne verujem da ćete na sajtu Peščanika objaviti ovaj moj odgovor. Razlog za ovaj moj stav je procena da Peščanik čini zatvoreni krug istomišljenika, paranoično opsednut delanjem onih sa kojima se ne slažu i izbegavanjem bilo kakve javne rasprave. Kad razmislim malo bolje, čini mi se da Peščanik kao klub ima sve odlike kabineta doktora Koštunice, onakvog kakvog ga je želeo da prikaže tekst koji ste objavili.
Peščanik.net, 18.01.2011.
