Corax, Danas, 7.11.2016.

Corax, Danas, 7.11.2016.

Na narednom sajmu tehnike vlast bi mogla da zakupi štand i predstavi nam tehnike vladanja. Pa, što da ne? Vlast ionako voli da se eksponira, a i ima iskustva u organizovanju izložbe.

Na sajmu bi mogla da izloži manekene vlasti, držače vlasti, prišipetlje vlasti, šaptače vlastima, hvališe vlasti, a jedan poseban deo, pod nazivom Quod licet, mogao bi da bude posvećen tehnici vladanja, u narodu poznatoj kao: šta je dopušteno bogu, nije dopušteno volu. Ovaj deo izložbe mogao da ima dva segmenta, prvi: kako ljude ubediti da si bog i drugi: kako ljude ubediti da su volovi.

Za ilustraciju bi mogli da posluže ovi prethodni dani u kojima smo se vala siti nagledali i naslušali ”ja bog, ti vo” primera.

Na primer.

U zemlji čijeg su premijera ubili atentatori, moraš biti dodatno senzibilisan kad se o takvoj mogućnosti govori. Tačno. U kući obešenog se ne pominje konopac. A posebno je neukusno svako malo podsticati sumnju da bi to moglo da se ponovi.

Ali, u ovoj zemlji su takođe mučki ubijani i novinari. Zar onda ne bi trebalo da se smatra barem jednako neprimerenim kad se novinarima crta meta na čelu, kako to ovde volimo da plastično ilustrujemo, naročito ako to rade baš oni koji su najuticajniji? Pa, ne. Jer to rade bogovi. Oni mogu da lično ili preko svojih hvališa prozivaju poimence novinare i optužuju ih za veleizdaju domovine. Jer to, pošto si bog, nije kriminalizovanje novinara bez ikakavog dokaza. Dok, sa druge strane, jeste kriminalizovanje, štaviše poziv na linč kad novinar samo pokušava da sazna imovinsko stanje državnog službenika ili njegove rodbine.

Kad si bog, tvoje pamćenje može da bude selektivno i tendenciozno. Možeš, na primer, da pominješ kako je ubijeni premijer bio za života kritikovan (kao što svaki premijer i sme da bude i kao što ti kritika ne oduzima pravo da budeš tužan i ljut ako ga ubiju), dok istovremeno zaboravljaš izjavu da, ako neko vidi Đinđića, neka mu kaže da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom. Jer to valjda nije bila kritika. Već najava. Doduše, tada manjeg boga.

A kad ”zaboraviš” ko se zapravo zlurado naslađivao atentatom, onda možeš da svako komentarisanje onoga što vlast sada izjavljuje osudiš kao neprimerenu sprdnju. I da pri tom udariš u tanke žice ili što bi rekla tetka Štefice Cvek ”posle su kose čupali, ali im nije vredelo”. Drugim rečima, draga deco, ne suprotstavljajte se roditeljima jer ćete jednog dana žaliti što su umrli. Da, tačno, biće im neizmerno žao. Ali, deca se suprotstavljaju dok roditelji imaju moć nad njima i drugo, deca, baš kao i društvo u celini, rastu i sazrevaju samo kroz kritičko mišljenje i suprotstavljanje bespogovornom autoritetu.

Sa druge strane, šta bi bilo kada bismo mi istom tehnikom pokušali da kod vlasti izazovemo bar mrvu saosećanja? Draga vlasti i vi oko nje, nemojte da ste takvi prema nama, ako danas-sutra umremo biće vam žao nas.

Šta bi nam vlast odgovorila?

”Neće, jer vi ste volovi”?

Peščanik.net, 07.11.2016.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.