Ljuta je zima
I mi na poslu slušamo radio
Slušamo radio, kao da je u pitanju mart trideset treće
I gotovo kao da se čovjek koji govori zove
Roosevelt, Franklin Delano
Koji nam poručuje da je jedino čega se treba bojati
Znate već, strah sam
Strah da će se pući
Strah da će pući broadband internet veza
I da nećemo moći da čujemo
Čak ni preko internet radija
Šta nam je sve poručeno na ovaj zimski dan
Ali veza nije pukla
Zato znamo
Da će biti gusto ali pobjedonosno
Da od nas zavisi
Da treba raditi misliti raditi
Nikad se ne predati
Ah, život se kreće brzinom high-speed interneta
Broadband veza veselo pulsira
Inbox se puni prohtjevima na sve spremnih klijenata
Koji su govor shvatili ozbiljno
I na posao odmah prionuli
I ne daju mi mira
Ne daju da saberem utiske
Na kraju dana
Umoran kao ulično pseto u godini recesije
Jedino na šta mogu da mislim
Pred polazak kući
Pred večeru i sladoled u troje i tri boje
I pred jurnjavu za sinom koji ne zna kad je dosta
Jedini utisak koji mi preostaje
Jedino što me prožima, Kao Harry Potter,
Kao uspjela priča za djecu:
Nesposobnjakovići su otišli, iskrali su se na prstima
A sad malo mi
***
Autor je pisac iz Čikaga
Peščanik.net, 21.01.2009.
