Ljuta je zima

I mi na poslu slušamo radio

Slušamo radio, kao da je u pitanju mart trideset treće

I gotovo kao da se čovjek koji govori zove

Roosevelt, Franklin Delano

Koji nam poručuje da je jedino čega se treba bojati

Znate već, strah sam

Strah da će se pući

Strah da će pući broadband internet veza

I da nećemo moći da čujemo

Čak ni preko internet radija

Šta nam je sve poručeno na ovaj zimski dan

 

Ali veza nije pukla

Zato znamo

Da će biti gusto ali pobjedonosno

Da od nas zavisi

Da treba raditi misliti raditi

Nikad se ne predati

Ah, život se kreće brzinom high-speed interneta

Broadband veza veselo pulsira

Inbox se puni prohtjevima na sve spremnih klijenata

Koji su govor shvatili ozbiljno

I na posao odmah prionuli

I ne daju mi mira

Ne daju da saberem utiske

 

Na kraju dana

Umoran kao ulično pseto u godini recesije

Jedino na šta mogu da mislim

Pred polazak kući

Pred večeru i sladoled u troje i tri boje

I pred jurnjavu za sinom koji ne zna kad je dosta

Jedini utisak koji mi preostaje

Jedino što me prožima, Kao Harry Potter,

Kao uspjela priča za djecu:

Nesposobnjakovići su otišli, iskrali su se na prstima

A sad malo mi

***

 
Autor je pisac iz Čikaga

Peščanik.net, 21.01.2009.

Leave a Reply