Queensland, Australia 2010, foto: Anthony Skerman/AP
Queensland, Australia 2010, foto: Anthony Skerman/AP

Tridesetih godina prošlog veka književni teoretičar Kenet Berk izneo je predlog koji je nazvao „komičnim okvirom“ – u pitanju je shvatanje, pisao je on, „čovekovih ludorija kao komedije koja je uvek na rubu najkatastrofalnije tragedije“. Tragedija neumoljivo maršira ka završetku, ali kod komedije možemo samo da nagađamo epilog. Kristina Faust, profesorka komunikacija na Univerzitetu u Denveru, ističe da je klimatologija, kao i klimatske vesti, često predstavljena kao tragična apokalipsa: zapečaćena sudbina. (Početkom ove nedelje, glaciolog Erik Rignot rekao je novinarima da se jedan deo zapadnog antarktičkog ledenog pokrivača istanjio preko „tačke bez povratka.“) Iako su mnoge klimatske katastrofe bez sumnje blizu, Faust kaže da bi za medijsko izveštavanje o njima bio koristan Berkov komični okvir.

Klimatolozi su relativno neiskusni u polju tragične apokalipse. Nauka uglavnom govori pasivnim i neemotivnim jezikom, često odražavajući nesigurnost koja je sastavni deo naučnog procesa. Takav pristup se ne može lako predstaviti široj publici – oklevanje i ograđivanje se začas zloupotrebi. Ali kako se podaci o klimatskim promenama gomilaju, a predviđanja vremenski i prostorno postaju sve bliža, posle dugo godina na javnoj sceni klimatolozi postaju sve bolji u predočavanju zastrašujuće ozbiljnosti svojih nalaza. Pišući o klimatskim promenama u poslednjih deset godina, primetio sam kako sve veći broj naučnika odbacuje suvišne rezerve i prelazi na aktivne glagole. Slušao sam ih čak i kako govore o svojim osećanjima.

Pre nekoliko godina, psiholozi iz Centra za istraživanje ekoloških odluka Univerziteta Kolumbija pokazali su studentima jednu od dve kompjuterske prezentacije o otopljavanju glečera. U prvoj prezentaciji korišćeni su statistički podaci i grafikoni koji su objašnjavali vezu između klimatskih promena i topljenja leda. Druga prezentacija je iznela iste podatke pomoću slika i životnih priča: svedočenje jednog poljoprivrednika iz Tanzanije o efektima klimatskih promena i satelitski snimci povlačenja lednika na planini Kilimandžaro. Studenti koji su pogledali drugu prezentaciju ne samo što su zapamtili više informacija, nego su i pokazali veću zabrinutost i spremnost da nešto preduzmu. Klimatolozi možda više vole grafikone i statistiku, ali se navikavaju da uključe i emocionalne apele kada predstavljaju informacije građanima.

Nedvosmislenost i neposrednost su dobrodošli, ali možda nisu dovoljni. Za pola veka psihološkog istraživanja „zastrašujućih poruka“ – poruka koje pokušavaju da prepadnu slušaoce – otkriveno je da je izazivanje straha vrlo delotvorno u privlačenju pažnje, ali da ne funkcioniše dobro kad treba zadržati pažnju. Svako od nas ima ono što Elke Veber, kodirektorka Centra za istraživanje ekoloških odluka, opisuje kao „ograničen bazen briga“ koji najčešće punimo neodložnim ličnim problemima. Zastrašujuće poruke su kao kapi u bazenu. „Toliko dugo smo preživljavali fokusirajući se na neposredne probleme“, kaže mi Veber, „Klimatske promene predstavljaju izazov bez presedana, kognitivno i emocionalno. Moramo nekako da pronađemo način da i na njih proširimo i institucionalizujemo našu pažnju.“

Jedan od načina da se održi pažnja, tvrde psiholozi, jeste da se zastrašujuće vesti proprate nizom ostvarivih akcija. „Ako od mene tražite da promenim Kongres, to je preteško“, kaže Dženet Svim, psihološkinja sa Univerziteta Pen Stejt koja proučava komunikacije o klimatskim promenama, „Ako tražite da zamenim sijalicu, to je premalo. Morate mi dati rešenje koje je i izvodljivo i uverljivo.“ Reforme na postepenom principu – kampanje za energetski efikasne gradove, smanjenje emisija štetnih gasova na državnom nivou – to su ciljevi koji će učesnike održavati aktivnim, kaže ona.

Naučnici se ne bave kreiranjem politike. Kao ni novinari. Ali i jedni i drugi čine daleko više od elegantnog artikulisanja predstojeće katastrofe. Možemo se fokusirati na odgovarajuća sredstva za moguća rešenja i prilagođavanja – i uz malo sreće pronaći uverljive puteve za beg sa ruba tragične provalije.

Michelle Nijhuis, The New Yorker, 16.05.2014.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 23.05.2014.