Brisanje podataka iz različitih oblasti nauke sa sajtova američke vlade preti decenijskim arhivama o zdravlju, klimatskim promenama i istraživanjima ekstremnih vremenskih prilika. Naučnici sad užurbano pokušavaju da spasu svoj rad pre nego što zauvek nestane. Neki od njih su u SAD, drugi na raznim stranama sveta: stotine, čak hiljade ljudi povezanih zajedničkim strahom. Pomno prate notifikacije na svojim telefonima.
Niko ne zna kad će stići sledeće upozorenje ili molba da se sačuva deo klimatskih podataka iz nadležnosti vlade SAD. Administracija američkog predsednika Donalda Trampa neprestano skida ove podatke, koji su odavno dostupni na internetu. Keti Ričards iz jedne od nekoliko organizacija koje već šest meseci arhiviraju javne podatke pre brisanja, opisuje kako izgleda ovaj poduhvat: „Stigne vam poruka u 11 uveče: ’Ovo pada sutra.’ Planirali ste miran dan, a onda sve krene naopako. Noć provedete preuzimajući podatke.“
Ričards je specijalistkinja za podatke i inkluziju i saradnica za građanske nauke1 u neprofitnoj organizaciji Open Environmental Data Project (OEDP) sa sedištem u Hadsonu, država Njujork. Njena organizacija je jedan od osnivača Projekta javnih podataka o životnoj sredini (Public Environmental Data Project, PEDP), pokrenutog 2024. kako bi se zaštitili podaci pod Trampovom administracijom.
Neke od poruka su „srceparajuće“, kaže Ričards. Naučnici im se obraćaju očajnički želeći da znaju da će biti sačuvani podaci na čijem su prikupljanju proveli čitav svoj profesionalni život. „Jasno je da je hitno. Shvatate da to predstavlja ko zna koliko godina nečijeg istraživanja, da je to njihovo ’dete’. To je verovatno i motiv da se odmah bacimo na posao.“
Poslednjih nedelja, Ričards i njene kolege arhiviraju skupove sa podacima o rizicima od poplava u SAD, emisijama gasova staklene bašte, proizvodnji energije i ekološkoj pravdi, između ostalog. Drugi istraživači su uspeli da rekonstruišu alat za predviđanje budućih klimatskih rizika širom SAD, koji je administracija prethodno uklonila.
Trka za spas vitalnih podataka o životnoj sredini deo je šireg pokreta za spasavanje svih vrsta naučnih podataka koje američka vlada objavljuje na internetu. Biomedicinski i zdravstveni istraživači koji rade sa američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), na primer, užurbano traže načine da naprave rezervne kopije važnih podataka posle Trampovih izvršnih naredbi o tome koju vrstu informacija o rodu i različitosti federalna tela imaju pravo da objave.
Naučnici se pitaju šta bi iz širokog spektra resursa moglo biti sledeće na redu – od istorijskih podataka o vremenskim prilikama, do podataka koje prikupljaju Nasini sateliti. Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (Noaa) objavila je 16. aprila da se za početak maja planira uklanjanje čitave liste skupova podataka u vezi sa praćenjem okeana.
Više organizacija, uključujući neprofitnu Internet arhivu, kao i Safeguarding Research and Culture i Data Rescue Project, sada su angažovane zajedno sa OEDP-om kako bi podatke spasle od zaborava. U naporima učestuju i mnogi dobrovoljci. „To je naša biblioteka“, kaže Ričards. „Morate sačuvati knjige, morate ih čuvati za budućnost.“
Ubrzo posle inauguracije predsednika Trampa 25. januara 2025, nova administracija je najavila korenite promene u federalnim odeljenjima i agencijama, u pokušaju da smanji ono što je nazvala „traćenjem vremena“ i „neefikasnošću“. Međutim, naučnici kažu da se ukidaju mnogi programi i resursi od kritičnog značaja. Istraživači klime s kojima smo razgovarali, ističu da su mnoga važna istraživanja o klimatskim promenama i vremenskim ekstremima opasnim po život, zasnovana na nekim od već izbrisanih skupova podataka.
Mada su službenici vlade uklanjali informacije i za vreme Trampovog prvog mandata, zbog čega su naučnici očekivali slične postupke od njegove druge administracije, aktuelni obim i raspon brisanja šokirali su sve. Jedan naučnik se obratio svom univerzitetu sa molbom da mu se odobri prostor na disku za skladištenje podataka po hitnom postupku, jer nema vremena za redovnu proceduru. Univerzitet mu je izašao u susret i bez reči mu stavio na raspolaganje 20 terabajta.
U toku je trka da se ugroženi podaci spasu pre nego što bude prekasno. Keti Ričards kaže da je njena organizacija primila poruke od oko 400 potencijalnih volontera i da trenutno obučavaju oko stotinu njih. Njihov rad bi mogao pomoći u očuvanju podataka iz različitih oblasti nauke, od kvaliteta vazduha do koralnih grebena.
Među digitalnim alatima koje je PEDP replicirao na svom sajtu nalazi se EJScreen, servis za mapiranje ekološke pravde koji pokazuje koje zajednice u SAD mogu biti izložene povećanom riziku od raznih oblika ugrožavanja životne sredine poput zagađenja vazduha. Alat je uklonjen sa sajta Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA) početkom februara.
Sa klimatskim podacima je često vrlo izazovno raditi, s obzirom na veličinu ogromnih skladišta informacija o našoj planeti, na osnovu kojih su mogući klimatski prediktivni modeli ili sistemi vremenske prognoze. Ali to ne obeshrabruje Keti Ričards. „To su istraživanja koja se finansiraju iz poreskih obaveza i koja su već plaćena“, kaže ona. Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar.
Naučnici koji su radili na prikupljanju tih podataka u neverici gledaju šta se dešava. „Za skoro 40 godina rada u nauci nikada nisam video nešto slično“, kaže Pol Birman, geomorfolog sa Univerziteta u Vermontu. „Ovo je totalna katastrofa.“ Birman proučava promene pejzaža i interakciju ljudi sa životnom sredinom. Istraživao je istoriju ledenog pokrivača Grenlanda, na primer, i pokazao da je tokom pleistocenske epohe od pre 2,6 miliona do pre 11.700 godina, Grenland bio prekriven tundrom i vegetacijom, a ne debelim ledom. To sugeriše da je led na Grenlandu osetljiviji na klimatske promene nego što se ranije mislilo.
Birman objašnjava da se svi podaci koje su on i njegove kolege prikupili tokom istraživanja koje finansira Nacionalna naučna fondacija, šalju u repozitorijume podataka koje podržava ta ista vladina agencija. „Sada se pitam, da li je to najbezbednije mesto za moje podatke?“
Naučnike takođe brine da će se prekinuti rad na prikupljanju novih klimatskih podataka. U martovskom izveštaju vlade navodi se da Trampova administracija razmatra otkazivanje zakupa kancelarije za podršku u okviru velike istraživačke stanice za praćenje ugljen-dioksida na Havajima. Opservatorija Mauna Loa prati atmosfersku koncentraciju CO2 od 1958. godine, a upravo je prošle godine zabeležila najveći skok u nivoima od početka praćenja.
„Nauka o klimi je moguća samo zahvaljujući skupovima dugoročnih podataka“, kaže Lilijan Dav, istraživačica klime i globalnih promena na Univerzitetu Braun. „Ako se prekine prikupljanje i čuvanje tih podataka, naša oblast će zaista biti u velikim problemima.“ I Birman i Dav kažu da su napravili više kopija svojih naučnih podataka, uključujući i u oflajn skladištima, kao meru predostrožnosti – da bi osigurali njihov opstanak.
Erik Nost, geograf na Univerzitetu Gvelf u Kanadi, kaže da je brisanje podataka sada daleko premašilo revizije informacija američke vlade tokom Trampovog prvog mandata, od početka 2017. do početka 2021. „Tada je bilo skidanja veb stranica“, kaže on. „Nije bilo brisanja podataka.“
Sa tom ocenom se slaže Rejčel Santarsijero, direktorka Projekta transparentnosti klimatskih promena u nevladinoj i neprofitnoj organizaciji Arhiv nacionalne bezbednosti. Ona dodaje da se tokom prvog mandata sa vladinih veb stranica često brisao izraz „klimatske promene“, ali su naučni podaci ostali netaknuti i dostupni.
Međutim, Santarsijero takođe primećuje da uklanjanje resursa o životnoj sredini sa javnih veb lokacija vlade nije novo, ali nije ni ograničeno na Trampovu administraciju. Na primer, EPA je u vreme administracije Džoa Bajdena, 2022. godine, objavila planove da ukloni svoju onlajn arhivu. „Njihovo obrazloženje je bilo da je održavanje arhive preskupo“, kaže Santarsijero.
Safegaur.de je još jedna organizacija koja trenutno radi na prikupljanju i arhiviranju podataka američke vlade, uključujući klimatske podatke. Organizaciju vode istraživači koji uglavnom nisu iz SAD. Među njima je i Vilijam Vejts, kompjuterski naučnik sa Univerziteta Sauthempton u Velikoj Britaniji. Tempo brisanja podataka u poslednjih nekoliko meseci i nedelja bio je mahnit, kaže on, dok se šire glasine o brisanju mnogih drugih skupova podataka.
U martu se pročulo da će informacije koje objavljuje Noaa nestati za nekoliko dana. Vejts i njegove kolege su se bacili u akciju i počeli da preuzimaju više terabajta podataka. Pokazalo se ipak da glasina nije bila tačna. Vejts opisuje tu epizodu kao „dobru vežbu za navikavanje na ovaj posao“, i dodaje: „Ipak, postaje malo lakše, sve više ljudi zna za nas i sada imamo kontakte u raznim organizacijama.“
Brojni Noaa programi trenutno su u opasnosti, jer Trampova administracija navodno razmatra smanjenje finansiranja ove agencije za 25%. To bi, na primer, ukinulo sva sredstva za istraživanje uticaja klimatskih promena na vremenske prilike.
Program Internet arhive, Wayback Machine, koja snima veb stranice kako bi dokumentovala kako su izgledale u prošlosti, takođe radi na keširanju vladinih podataka u okviru projekta Arhiva za kraj mandata, koji beleži stanje na sajtovima američke vlade u trenutku kad predsedničkim administracijama ističe mandat. Mark Grejem, direktor Wayback Machine, pokazuje tabelu koju njegove kolege koriste za evidentiranje razlika. Uklonjeni sadržaj se kreće od informacija o pitanjima ravnopravnosti LGBTQ+ ljudi, do geopolitike. Takođe, sa federalnih sajtova su ubrzo nakon Trampove inauguracije uklonjene reference na vakcine i polno prenosive bolesti.
Mnoge od sačuvanih veb stranica sadrže informacije o klimi ili životnoj sredini. „Ono što smo videli, po obimu i rasponu uklonjenih materijala sa veb stranica američke vlade, zaista je bez presedana“, kaže Grejem.
Međutim, preuzimanje i arhiviranje podataka u privatnim ili nevladinim repozitorijumima predstavlja mač sa dve oštrice. S jedne strane, omogućava arhivistima da naprave više kopija tih podataka. „To smanjuje mogućnost da podaci budu uništeni“, kaže Lurd Vera, sociološkinja sa Univerziteta u Bafalu. Ali Vera, koja je 2020. uhapšena zbog krađe i vandalizovanja bilborda Trampove kampanje, ističe da bi čuvanje takvih podataka na platformama u vlasništvu tehnoloških kompanija sa sedištem u SAD moglo biti rizično, ako vlada kasnije primora te kompanije da izbrišu podatke.
Ljudi koji učestvuju u različitim inicijativama za arhiviranje, smatraju da postoji potreba da se najvažnije informacije skladište izvan SAD. Mnogi nerado govore o detaljima. Na pitanje da li Internet arhiv to radi, Grejem kratko odgovara: „Internet arhiv uvek traži odgovorne načine da pomogne u obezbeđenju integriteta podataka.“
Međutim, postoji još jedan problem. Kada podaci nestanu sa centralizovanih i dobro poznatih vladinih veb stranica, običnim korisnicima interneta ne znaju da postoje organizacije koje rade na njihovom ponovnom objavljivanju. „Sad morate tačno znati šta tražite, dok je nekad bilo lakše doći do podataka navigacijom kroz centralizovane sisteme“, kaže Nost. To povlači sve veće probleme ne samo u smislu zaštite klimatskih podataka, već i u ostvarivanju mogućnosti da javnost zna da su podaci i dalje tu. I da su važni.
S obzirom na relativno kratak rok za hitnu reakciju na klimatske promene i sprečavanje najtežih posledica, Birman kaže da je trenutna situacija prosto neshvatljiva. „Zapanjujuće mi je da – u vreme sve intenzivnijih uragana i ekstremnih količina padavina, sve brojnijih suša i šumskih požara – nekome padne na pamet da podriva nauku koja je od presudne važnosti za zaštitu ljudi od teških posledica.“
Chris Baraniuk, BBC, 22.04.2025.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 30.04.2025.
EKOLOGIJANOVE TEHNOLOGIJE
TRAMPOZOIK
