Ako je procena bezbednosti da je rizik veliki, ne bi bilo rđavo znati kako se došlo do te procene? Mislim, ima li policija ili već služba koja se time bavi neki model kojim se taj rizik ocenjuje? Takođe, a ne manje važno, skuplja li potrebne podatke, koji su oni i kako se tačno prikupljaju? I jedno i drugo je važno kako bismo znali da li te procene imaju smisla, a važno bi bilo ili bi trebalo da bude i policiji – jer je njenim procenama potrebna legitimnost, kao i svemu drugom. Samo izaći pred javnost i reći da su izvršene procene rizika po bezbednost i da je ocenjeno da je on visok ili nizak ili već bilo kakav, nije dovoljno.

Ako policija ima takav model, imalo bi smisla predstaviti ga da bi stručna javnost – statističari, ekonometričari, kompjuteristi, društveni i drugi naučnici – mogli da o njemu raspravljaju i eventualno ga poboljšaju. Valja imati u vidu da ničeg ni tajnog niti službenog nema u bilo kom modelu kojeg eventualno policija koristi. Model je matematički objekat i mora da ima određena svojstva koja nemaju nikakve veze sa time za šta se on tačno koristi. Ali bismo na osnovu rasprave o njemu mogli da znamo koja je njegova eventualna pouzdanost. A to nikako nije nevažno kada je reč o riziku po bezbednost, koji je naravno uvek moj ili tvoj, dakle individualan.

Primena modela naravno zavisi od dostupnih podataka. Bilo bi, stoga, dobro znati kojim podacima policija raspolaže, kako ih prikuplja i koji je njihov kvalitet? Recimo, ako se ceni rizičnost koju proizvodi planirano održavanje Parade Ponosa, kojim se podacima policija služi da bi ih unela u model i tako ocenila stepen te rizičnosti? Kako ih prikuplja? Koji je njihov kvalitet, recimo jesu li izvorni ili su posredni? Ima li dovoljno podataka da može da koristi model ili neki nedostaju pa je potrebno ispomagati se na jedan ili drugi način? I konačno, kako se oformljuje mišljenje, to jest ocena? Vode li se rasprave i na koji način? Ima li onih koji su zaduženi da kritikuju i model i nalaze i koja je težina njihovih kritika? Recimo, ako na neku kritičku primedbu nema valjanog odgovora, šta se čini?

Opet, objavljivanje tih podataka ne predstavlja ni povredu tajnosti niti ugrožava njihovu službenost. Tu je situacija slična onoj u kojoj se nalaze centralne banke. U zemljama gde su one nezavisne, dakle odgovaraju za svoju politiku, model kojim se služe je dostupan javnosti, a i podaci se objavljuju uglavnom tako kako pristižu. To ne smanjuje nego povećava bezbednost finansijskog i privrednog sistema uopšte. Na osnovu javnosti monetarne politike i načina na koji se ona formuliše, umanjuje se mogućnost destabilizacije usled pogrešne informisanosti i uopšte zbog mogućnosti zloupotrebe asimetričnosti u informisanosti – neko zna više a neko manje – o stvarnom stanju stvari. Budući da ocena finansijskog rizika ima neuporedivo veće posledice od procene rizika po bezbednost održavanja Parade Ponosa, utoliko su manji razlozi za tajnost policijske procene toga rizika. A doprinos povećanoj bezbednosti od te transparentnosti bi bio nesumnjiv.

Dakle, hoće li policija da nas obavesti na koji način i na osnovu kojih podataka vrši procene rizika po bezbednost na osnovu kojih se ograničavaju prava i slobode građana? Jer, inače, njena je dužnost (ustavna, zakonska i moralna) da obezbedi održavanje Parade Ponosa. Ako to ne mogu, valja znati da je to zaista tako, inače bi trebalo menjati one koje smo ovlastili da se za bezbednost staraju.

Ovo pitanje nije upućeno samo policiji, već i javnosti. Čini se da je ona skoncentrisala pažnju na stvari koje su od male važnosti. A važno je, što se kaže, ne ispustiti loptu iz vida. A ona je sada, kao i uvek, tamo gde je vlast. Bivša vlast je bivša i iz njenih se grešaka ne može više bog zna šta naučiti. Sada je važno šta nove vlasti čine ili nameravaju da čine. Donose se odluke koje će imati dalekosežne posledice, a ne pitaju se ni za model na osnovu kojih to čine, a ni kojim se podacima služe? Cilj je, to je jasno, da promene odnos snaga do te mere da na vlasti ostanu što je duže moguće ili bar jednu deceniju. Znamo li šta će ta decenija doneti? U jednom ranijem slučaju – kada je na vlast dolazio Milošević – zadugo se javnost zabavljala komunistima i svakojakim istorijskim neprijateljima, a da je samo mali broj ljudi pitao na čemu se zasniva politika tadašnje nove vlasti i kojim podacima tačno raspolaže? Znamo danas da je procena bila beskrajno amaterska i pogrešna. Ali smo to mogli znati i tada. Pa tako i sada. U redu je ispitivati demokrate, autonomaše i sve njihove lične i političke nedostatke. Ali lopta je sada u drugim rukama. I sa nje ne bi trebalo skidati pogled. Jer će se inače srljati, sve navodno ne srljajući. A rizik je tvoj i moj, dakle individualan. Stoga, keep your eye on the ball.

Peščanik.net, 02.10.2012.

TEMA – PARADA PONOSA +