Narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine Muamer Zukorlić jedan je u nizu onih koji ne podržavaju Zakon o istopolnim zajednicama. On se protivi Zakonu jer „određena rešenja imaju ambiciju da menjaju naš tradicionalni kulturni i etički obrazac“ i dodaje da je „nasilno prepravljanje našeg idejnog i ideološkog, kulturnog i etičkog modela življenja apsolutno neprihvatljivo“.
Sve ovo već smo čuli i od drugih protivnika Zakona. Ipak, za razliku od ostalih, Zukorlić je predsednik jedne manjinske stranke. Ona (bi trebalo da) štiti prava bošnjačkog naroda. Taj narod bio je žrtva zločina počinjenih u ime Srba. Bošnjaci se ni danas ne tretiraju na isti način kao etnički većinsko stanovništvo. Zukorlićeva Stranka pravde i pomirenja zato (bi trebalo da) za Bošnjake u Srbiji zahteva ravnopravan položaj. Pošto smo svi moralno jednaki, jedna grupa ljudi ne sme uživati manja prava od druge.
Navedeni argumenti su univerzalni, ne partikularni. To znači da Bošnjaci ne zahtevaju posebna prava zato što su, kao Bošnjaci, moralno superiorni. Naprotiv, baš zato što su jednako vredni kao ostali građani Srbije, oni moraju imati jednak tretman.
Iza ove logike stoji određena vizija pravednog društva. Ona podrazumeva da društvo najviše pažnje posvećuje onim pojedincima i grupama koje su u najgorem položaju. Bošnjaci u Srbiji jedna su takva grupa. Kada se Stranka pravde i pomirenja bori za poštovanje manjinskih prava, ona od Srbije zahteva da se ponaša pravedno. Zato u programskim načelima te partije piše „da se snaga jednog naroda mjeri dobrobiti njegovih najslabijih članova“. Drugim rečima, partija šalje univerzalnu i moralnu poruku. Da nije univerzalna, poruka ne bi imala nikakvu težinu. Pošto jeste, ona nadilazi uske interese bošnjačkog naroda i odnosi se na sve potlačene grupe.
Ipak, Zukorlić i njegova stranka bore se za pravednije društvo samo onda kada progovaraju iz pozicije žrtve. Onog trenutka kada se pregrupisavanjem nađu sa druge strane biča, moralni i univerzalni argumenti prerastaju u golu silu. Sve unutrašnje razlike među tlačiteljima se brišu kako bi se što silovitije zgazila nova žrtva. Ovako Zukorlić: „Ovo nije pitanje nacionalnih i verskih podela i razlika. Ovo je vrednosna stvar koja preti duhovnosti podjednako Srba i Bošnjaka, hrišćana i muslimana. Tu moramo biti na istoj strani. Imamo polarizaciju onih koji veruju u Boga, i onih koji se pod izgovorima slobode i ljudskih prava ponašaju ultradogmatski i inkviziciono“.
Ne samo da su pozivi na pravdu i moralnu jednakost nestali kao rukom odneti, već se nova žrtva predstavlja kao potencijalna pretnja po tlačitelja. Sada, kada više nismo u potčinjenom položaju, nema razloga da delamo ispravno. Sila je osnovna logika kojom se služimo, a naši partikularni interesi jedini cilj kome težimo.
Ovako razmišlja Zukorlić zaboravljajući da će autoritarni režim već sutra zahtevati nove žrtve. Preko noći Bošnjaci se mogu proglasiti pretnjom po naše nacionalne interese. Ponovo bi došlo do pregrupisavanja i zbijanja borbenih redova. Kada režim napadne, Zukorlić će povikati „da se snaga jednog naroda mjeri dobrobiti njegovih najslabijih članova“, ali više neće biti nikoga da ga čuje. Nova koalicija tirana odlučno će se boriti protiv onih „koji se pod izgovorima slobode i ljudskih prava ponašaju ultradogmatski i inkviziciono“.
Autor je istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i student doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Peščanik.net, 19.05.2021.
LGBTQIA+