Elem, navataše i Ratka. Đeneral se – saznajemo iz krajnje šturih saopštenja – krio nedaleko od Zrenjanina, u selu Lazarevo. Što je krajnje znakovito. Lazarevo, naime, nije neka vukojebina u mlađim venčanim planinama nego poveliko naselje (oko 3.000 duša) u ravnoj Vojvodini. Ne znam tačno, ali u Lazarevu verovatno postoji policijska stanica, a svakako i dovoljan broj simpatizera i spoljnih saradnika Udbe. Ukoliko Mladić nije drastično izmenio lik, malo je – sa bezbednosne tačke gledišta – čudno da je tako dugo izmicao dugačkoj ruci srpske pravde.

Ukoliko ne napravi sporazum sa Tomom Zorićem, pa plati pedesetak hiljada evra i pristane na godinu-dve kućnog zatvora sa električnom Ceca-nanogavicom na gležnju, đeneral će se vrlo brzo naći u Sheveningenu, u društvu starih poznanika sa sve tri strane nekadašnjeg fronta. Vladajuća koalicija će, predvidivo, danima trubiti o svojima zaslugama za Ratkovu arestaciju, dočim će turbopatrioti dobiti još jedan argument o Gospodarevoj ustašoidnosti. Živo me, na primer, interesuje Sahibijino i dssovo saopštenje (u momentu pisanja ovog teksta „nemaju komentar“). Mnogi će, uostalom, imati šta da kažu na tu temu. Ali niko, dame i gospodo, neće reći ništa novo.

Jedna od dobrih stvari je činjenica da prilikom hapšenja nije bilo ni mrtvih ni ranjenih. Mladićevi simpatizeri su godinama širili famu o tome da se Ratko, bajagi, neće predati živ i da će sa sobom povesti u smrt bar dvestotinak ljudi. Deo javnosti je naseo na tu patku, a deo je sve vreme znao da se tu radi o pomalo naivnom psihološkom ratu čiji je cilj demoralizacija žandarmerijskih komandosa među kojima – opravdano se sumnja – mnogi Mladića vide kao heroja. Rekoh već: detalji su nedostupni (a kada to budu, biće to masne laži) pa ne znamo okolnosti pod kojima je đeneral savatan. Može biti da je akcija izvedena munjevito i da Ratko nije imao vremena da se maši za nagan ili za nešto ubojitije. A možda mu, jednostavno, nije bilo do pucnjave.

Za sada ni javnost nije previše uzrujana. Kada se setimo kakva su se samo čuda i pokore zbili prilikom hapšenja po činu mnogo niže rangiranog pukovnika Šljivančanina, onda je (privremena) letargija sa kojom je propraćeno Mladićevo hapšenje takođe znakovita. Ne treba, naravno, odbaciti mogućnost da će demonstracija ipak biti, kad se ekipa konsoliduje, ali sve u svemu pravi trenutak je propušten, a lice mesta – pitomo Lazarevo – je podaleko. Nego, sve nešto mislim: zašto li se ratna gromada opredelila za deminutivno prezime Komadić. Više bi mu pristajalo isto, ali u augmentativu: Komadina.

 
Danas, 27.05.2011.

Peščanik.net, 27.05.2011.