Barak Obama je održao govor kako bi umirio oštru kritiku posle izbijanja afere prisluškivanja. A pošto je u Nemačkoj kritika bila posebno glasna, a prisluškivanje nemačke kancelarke naročito neprijatno, on je dao intervju jednoj nemačkoj televiziji.

Komentatori su pokušali da predvide u kom svojstvu će on govoriti: kao vrhovni komandant ili kao advokat ljudskih prava. Nije bilo ni jedno ni drugo: ovde se vladar obratio svojim podanicima. A podanici smo svi mi. Posle prošlog vikenda, postoji dovoljno razloga da Evropa konačno povrati svoju digitalnu autonomiju, jer su ugroženi naši identitet, bezbednost i novac.

Obami se u razgovoru za ZDF omakla rečenica koja se neće dopasti njegovim savetnicima za medije: „Predsednik SAD nije kralj sveta, već samo čovek, zupčanik u velikoj mašini“. Svako ko izgovori ovakvu rečenicu u stvari misli suprotno. U razboritim i prijateljskim rečima sakrivena je poruka: SAD mogu da rade ono što drugi ne mogu, a ako nešto smatramo neophodnim, to ćemo i učiniti.

Samo je jedna osoba bezbedna od američkih digitalnih napada, barem u nekoliko narednih godina – Angela Merkel. „Dok sam ja predsednik SAD, nemačka kancelarka nema razloga za zabrinutost“, rekao je Obama.

To je baš lepo. Milost koju kralj ukazuje svojoj vazalki. Ali milost je nešto suprotno od prava.

Kako bismo shvatili u kakvom vremenu živimo, moramo se vratiti daleko u prošlost. Engleski baroni su 1215. iznudili Povelju slobode od kralja Jovana bez zemlje. Ovaj dokument je označio kraj samovolje. Engleski kralj se po prvi put podredio pravu.

To se sada menja. Predsednik Obama je odbacio pravo, jer ne želi da ga ono sputava. Tokom prošle nedelje je postalo jasno da je takozvani sporazum o nešpijuniranju, od koga su građani Nemačke toliko očekivali – ništavan. Kada je reč o „nacionalnoj bezbednosti“, predsednik ne pristaje ni na kakva ograničenja i zadržava sebi pravo da sam odlučuje o svemu.

Predsednik je izvor čitave vlasti, a time i izvor prava. Tako razmišlja svaki kralj. Barak Obama je, nimalo slučajno, u razgovoru za ZDF doveo u vezu moć intereneta sa vojnom snagom SAD. „Obe su izuzetne“, objasnio je predsednik i dodao: „Mnoge zemlje u Evropi su veoma srećne zato što SAD raspolažu takvim vojnim i obaveštajnim kapacitetima. Mi na neki način brinemo o bezbednosti mnogih zemalja na svetu.“

Zaštita u zamenu za pokornost: tako se opisuje odnos prinčeva i vazala.

Ovo mora da prestane. To nije pitanje ukusa, već interesa. Bez obzira sa koje strane posmatramo celu stvar – zaštita podataka, bezbednosna politika, ekonomija; sve govori u prilog tome da Nemačka i Evropa teže digitalnom samoopredeljenju. Planovi su ambiciozni: evropsko pravo o zaštiti podataka, evropski internet pretraživač, kontinentalni server, standardi o protoku podataka čiju će primenu kontrolisati evropske institucije odgovorne svima nama.

U pitanju je džinovski industrijsko-politički projekat za čiju je realizaciju potrebno dosta vremena, ali rasprava o njemu mora početi odmah. Neophodni su političko vođstvo i spremnost na saradnju, strpljenje i poverenje. Videli smo da je to moguće na primeru Airbusa. I tu je bilo reči o evropskoj saradnji, tehnološkoj nezavisnosti i radnim mestima. Identitet, bezbednost, novac – sve je to povezano. Airbus projekat se pokazao uspešnim. Takav može da bude i evropski projekat zaštite digitalnih podataka.

Da li je Angela Merkel pažljivo slušala ono što je Obama rekao? Krajnje je vreme da podatke vratimo kući.

Spiegel, 20.01.2014.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 24.01.2014.