Arabian industry
Posle Drugog svetskog rata posmrtni ostaci poginulih partizana, ali i civila, skupljeni su u zajedničku kosturnicu koja se dugo vremena nalazila u samom središtu Srebrenice. Početkom sedamdesetih godina, nedaleko odatle, na padini brda pod šumom, žrtvama fašizma izgrađeni su spomenik i nova kosturnica u koju su prenesene kosti antifašista. Na livadi niže spomenika bilo je nekoliko desetina kamenih ploča s imenima žrtava iz kosturnice. Po imenima se moglo zaključiti da nisu svi bili iste veroispovesti ili nacionalnosti. O tome se nije govorilo.
Za vreme rata devedesetih godina spomenik je zaboravljen, prepušten zubu vremena i rukama vandala. Dugo nakon toga niko ga se nije ni sećao. Nakon jedne akcije čišćenja grada koju je sprovela srebrenička mladež, članovi lokalne organizacije Socijaldemokratske partije BiH (SDP BiH) očistili su taj prostor, a mediji su brujali kako psi raznose kosti iz oštećene spomen-kosturnice. Na nekoliko godina je ponovno sve palo u zaborav.
„Ispravljanje istorijske nepravde“
Ovih dana kosturnica je očišćena i „vaskrsla“ je. Pravoslavni sveštenik iz Srebrenice održao je parastos i na partizanskoj spomen-kosturnici umesto petokrake postavljena je crna ploča sa zlatnim krstom.
Pop Aleksandar Mlađenović tvrdi da su komunisti „falsifikovali istoriju“ i da je postavljanjem te ploče s krstom „ispravljena istorijska nepravda“. Mlađenović kaže da su tu „sahranjeni Srbi iz Srebrenice i nekoliko okolnih sela, koje su pobile ustaše. To nisu bili partizani, već civili, žene, deca, starci, i mi tako ispravljamo istorijsku nepravdu, a to smo bili i dužni svojim precima.“
Na pitanje da li je siguran da su to sve isključivo bili Srbi, Mlađenović kategorično odgovara: „Sve je to bilo komunističko falsifikovanje. To mogu dokazati jer imam spiskove svih žrtava, ali i spiskove njihovih ubica.“ A na pitanje: „Šta ako se može dokazati da je u toj kosturnici bilo i drugih, osim Srba čija su imena takođe bila ispisana na kamenim pločama rasutim ispod spomenika?“, taj pravoslavni sveštenik odgovara da ne zna da su takve ploče uopšte postojale.
Svako radi šta hoće
Predsednik Opštinskog odbora SDP-a u Srebrenici, Hakija Meholjić, kaže da je postavljanje te ploče na partizanskoj spomen-kosturnici „čisto falsifikovanje istorije. Ustaše, Nemci i četnici su bili fašisti, a partizani antifašisti. Ranije je ovde bio spomenik u gradu Mihajlu Bjelakoviću, zapovedniku partizana, i njegovim borcima. I bila je tu kosturnica. Posle je napravljeno spomen obeležje gde je i sada. To je spomenik partizanima i civilima svih naroda jer su žrtve fašizma bili pripadnici svih ovdašnjih naroda.“
Meholjić kaže da je za takvo stanje odgovorna opštinska administracija jer, kako kaže, ne radi svoj posao, tako da nekažnjeno svako može raditi šta hoće, bez urbanističke saglasnosti i dozvole. „Nemam ništa protiv toga da se postavljaju spomen obeležja žrtvama rata, ali imam protiv toga da se to radi na partizanskim spomenicima. Mi smo to prvi čistili i sređivali, jer otkad je napravljena spomen-kosturnica – zna se kome i zašto je napravljena. Zna se čemu je spomenik. Mislim da neko hoće da zloupotrijebi sve na svaki način. Uz dužno poštovanje prema svim žrtvama, ali onoj ploči nije mesto na partizanskoj spomen-kosturnici. Znači, svako radi šta hoće. Ta praksa se mora zaustaviti. To se mora rešiti, a i odeljenje za urbanizam mora reagovati kako bi se to uklonilo. Neke stvari idu predaleko“, poručuje Meholjić.
Provokacije stvaraju lošu atmosferu u Srebrenici
Načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković ističe da je to samo deo onog lošeg što se stalno događa u Srebrenici kao refleksija odnosa unutar Bosne i Hercegovine, ali i prema spolja. „To su stvari koje nam narušavaju ono što godinama pokušavamo izgraditi. Taman smo uspostavili taj neki međuetnički dijalog, pa i međupolitički dijalog. Nažalost, ovo nas vraća na početne pozicije. Hapšenjem Nasera Orića emocije su prodrmane na obe strane, i kod Srba i kod Bošnjaka“, kaže Duraković.
Duraković dodaje da su ljudi u Srebrenici osetljiviji, emocije su jače zbog zločina koji su se dogodili tu 1995. godine, a to je, kaže, plodno tlo za manipulaciju: „U toj spomen-kosturnici bilo je i Bošnjaka partizana koji su bili simbol odbrane Srebrenice od fašizma. Zamislite kako se osećaju njihove porodice kad tako osvane samo jedna ploča s pravoslavnim krstom na kojoj ćirilicom piše da su muslimani i Hrvati počinili genocid nad Srbima, a koji nema ni sudski epilog niti tu moralnu dimenziju. Žao nam je svih žrtava, na svim stranama u svakom ratu, ali ako nešto nema sudski epilog ne možemo mi to nazivati ovim ili onim imenom.
On, pored toga, ukazuje na još nekoliko sličnih situacija koje stvaraju lošu atmosferu u međunacionalnim odnosima Bošnjaka i Srba ovih dana u Srebrenici: „U selu Rešagići na bošnjačkim kućama osvanuli su grafiti ‘Smrt Naseru Oriću’ i ‘Pobeda Srba 11. juli’. Zatim u dečem vrtiću je Bošnjakinja koja je na trudničkom bolovanju zamenjena Bošnjakinjom koja nosi maramu, da bi zbog toga, na inicijativu roditelja, srpska deca prestala ići u taj vrtić.“
Narod u Srebrenici na sve to je nem. Oseća se atmosfera nekog straha i iščekivanja. I oni na vlasti nerado govore javno. Nastoje da očuvaju prividan mir i, po običaju, zažmure na probleme. Tako je sednica opštinske skupštine koja je bila zakazana za četvrtak 25. juna otkazana do daljnjeg kako se, uvereni su Srebreničani, ne bi povela rasprava o navedenim problemima i time situacija dodatno pogoršala. To, naravno, niko nije želeo zvanično da potvrdi, ali ni da demantuje.
Deutsche Welle, 28.06.2015.
Peščačnik.net, 29.06.2015.
