Fotografije čitalaca, Nikola Bucalović

Fotografije čitalaca, Nikola Bucalović

Šta je problem u tome da vas neko pita koga volite najviše na svetu? Baš ništa. Kad vas to pita neko dete. Ali kad vas to pita vlast, pa još kad detinjasto insistira na odgovoru, onda već imamo ozbiljan problem. I mi, a naročito vlast. Samo što su nam problemi različiti. Jedan je političke prirode, drugi – psihičke.

Ono što se u uređenim državama rešava instrumentima kao što su izbor, reizbor, opoziv… kod nas se rešava neprekidnom anketom. Da li više volimo ovu ili prethodnu vlast, da li više volimo predsednika ili premijera, bebu ili sedam ljudskih života, zaštitnika građana ili ministra policije, fotografiju makete ili fotografiju bez makete, da li više volimo premijera ili smanjenje penzije…? Sad, kad je navodno ispalo da premijera volimo više od plate i penzije, prešlo se na ozbiljniju proveru javnog mnjenja: da li više volimo premijera ili TV voditelja?

Provera, do koje uopšte nije ni trebalo da dođe, sprovedena je u prošli ponedeljak. Kad kažem da do nje uopšte nije ni trebalo da dođe, ne mislim samo na očiglednu glupost takvog poređenja, nego naprosto na programsku šemu. Jer, da su se televizije pridržavale svojih programskih šema, ne bi se desilo da se u istom terminu emituju dva, po svemu neuporediva sadržaja, a samim tim ni da se ”meri” da li više volimo političara ili komičara. Što je već samo po sebi smešno. Kad ne bi bilo tragično.

Elem, najpre je televizija B92 morala da ne emituje najnoviju epizodu kultne emisije 24 minuta sa Zoranom Kesićem, odnosno da emituje reprizu prošlonedeljne epizode, a da zatim, posle neprimereno dugog ćutanja, najavi novi termin za ponedeljak u 21 sat. Onda je RTS morao da u ponedeljak u 21 sat ne emituje kviz, nego da iznenada ugosti premijera (koji se u njihovom studiju više oseća kao domaćin nego kao gost).

Istini za volju, dešavale su se takve stvari i ranije – premijer je i ranije izbacivao emisije iz njihovih redovnih termina (ne, ne mislim na Utisak nedelje, odnosno mislim, ali na ono kad je gostovao u utorak), B92 je i ranije izbacivao i emisije i novinare. I dešavaće se i u budućnosti. Pitanje je samo hoće li se to i ubuduće koristiti za merenje ljubavi. I gde bi tome mogao da bude kraj. Da li će se sledeći put meriti da li više volimo premijera ili Ivana Ivanovića? Premijera ili Bulevar? Premijera ili tursku seriju?

I hoće li se to sa malih ekrana prenositi na ulice (miting opozicije i miting vlasti, miting opozicije i ”miting” navijača)? Hoće li se možda uvesti i u škole, po ugledu na ono ”Zašto volim druga Tita”? A da počnemo već od vrtića, makar neki likovni konkurs?

Mali problem je što to donosi i neke nepovoljne (čitaj: sprdajuće) efekte. Toliko nepovoljne da bi pri sledećem insistiranju na pokazivanju ljubavi trebalo istaći i upozorenje ”ne pokušavajte ovo sami”. Tako bi se možda izbegli javni izlivi divljenja urinootpornoj bešici ili onaj kućni video u kojem se opeva ”prevashodnost” Vučić Aleksandra.

Peščanik.net, 04.05.2015.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)