Nedavno, par dana pred kraj novembra, javnost je obaveštena o ishodu postupka koji je Zaštitnik građana vodio povodom teških incidenata koji su se, prilikom protesta građana nezadovoljnih predlozima Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, dogodili na mostu u Šapcu 27. novembra 2021. godine.
Postupak je pokrenut po pritužbi Beogradskog centra za ljudska prava u kojoj je ukazano na to da je policija tom prilikom svesno prepustila prostor organizovanoj ekipi batinaša, povukla se i tako im omogućila da napadnu učesnike protesta, čime se grubo ogrešila o svoju zakonsku obavezu da zaštiti život, prava i slobode građana.
Poznato je, brojni građani su svedočili, postoje i snimci, da su napadači opremljeni motkama stigli u konvoju crnih, po svemu sudeći službenih limuzina, a da je sa nevelike udaljenosti policija pasivno posmatrala batinanje. Zna se i da se policija vratila na most tek nakon što su sukobi između batinaša i građana koji su pružili otpor praktično bili okončani. Poznato je i da su tokom trajanja sukoba građani zvali dežurnu službu policije, tražeći da što pre izađe na teren, ali su im policijski službenici prekidali vezu.
Zaštitnik građana je u postupku kontrole nad radom Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) ustanovio da je policija u Šapcu načinila više propusta i našao da „nije na vreme sprečeno teže narušavanje javnog reda i mira i izvršenje više krivičnih dela“, a što je „imalo za posledicu lake i teške telesne povrede kod više građana, kao i imovinsku štetu na većem broju vozila“.
Polazeći od tih činjenica Zaštitnik građana je konstatovao da je policija postupala „zakasnelo, nesavesno i neefikasno“ i zato preporučio MUP-u da se „protiv odgovornih policijskih službenika pokrenu disciplinski postupci“, i naložio da ga MUP „izvesti o ishodu navedenih postupaka“.
Ako je policija bila na mestu događaja i napustila ga neposredno pre dolaska batinaša i njihovog napada na učesnike protesta, koliko je uopšte ozbiljno govoriti o neefikasnom, a pogotovo zakasnelom delovanju?
Konstatacija da se radi o nesavesnom postupanju bez sumnje stoji. Samo ne radi se o bilo kakvom, već o postupanju sa najvišim stepenom nesavesnosti. Reč je o gruboj povredi službene dužnosti, očiglednom namernom propuštanju službene obaveze. I to uz punu svest o tome da to može prouzrokovati teške povrede prava drugih, do kojih povreda je i došlo. Te činjenice neizbežno, najdirektnije upućuju na zaključak da je u pitanju krivično delo „nesavestan rad u službi“ iz čl. 361 KZ za koje je zaprećena kazna od 6 meseci do 5 godina zatvora.
Neshvatljivo je da se u mišljenju i preporukama Zaštitnika građana uopšte ne pominje, makar i hipotetički, krivična odgovornost policijskih službenika za teške incidente u Šapcu. To propuštanje (kao i uporno ćutanje javnog tužilaštva o istom događaju) je još jedna u nizu potvrda nespremnosti vlasti da obezbedi odgovornost za kršenje zakona i prava građana čak i kad su najočigledniji, ako zakone krši ona ili njeni eksponenti. Jedna u dugom nizu sličnih kojim je naša vlast rečenicu „najvažnije je da institucije rade svoj posao“ pretvorila u ciničnu floskulu.
Ali povod za ovaj tekst, za njegov naziv pogotovo, ipak nije ono što je Zaštitnik građana propustio da uradi, već ono što je uradio.
Zaštitnik građana je, pošto je prethodno na utvrđivanje činjenica toliko očiglednih da su za to dovoljni čak i samo sati ili dani potrošio punu godina od dana kada su se incidenti u Šapcu dogodili, preporučio da se protiv odgovornih policijskih službenika pokrenu disciplinski postupci.
Nije verovatno da Zaštitnik građana ne zna šta piše u Zakonu o policiji. Ali znao ili ne, svejedno, budući da čl. 215 Zakona o policiji izričito utvrđuje da pokretanje disciplinskog postupka za teške povrede službene dužnosti zastareva protekom jedne godine od dana izvršenja njegova preporuka MUP-u deluje kao – loš vic.
Peščanik.net, 03.12.2022.
