Ministarstvo spoljnih poslova u Beogradu, foto: Ivana Tutunović Karić
Ministarstvo spoljnih poslova u Beogradu, foto: Ivana Tutunović Karić

Nije naš problem što je grejna sezona kasnila, već što ona ne prestaje evo celih deset godina koliko nas vlast pali kao ringle – uključuje na trojku kad god joj zatreba da se ložimo dok ona sama, kao glavno grejno telo, podgreva stare iluzije i nove sukobe. Loži nas na Ruse a zapravo Putinovu autokratiju, navodi nas da se palimo na „dogodine u Prizrenu“, raspiruje verovanje da će nas napasti NATO i da ćemo ga (opet) pobediti.

U žaru borbe za izborne rezultate i kad im vreme nije, omakne se tako i loževina na Migove (iz rashoda!) koje podiže vrhovni komandant (postoji samo u ratnom stanju!) na neprijateljskog drona (ne znamo kakvog i čijeg jer nije pronađen!). Omakne se i premijerka koja ispod zastave Republike Kosovo potpisuje sporazum o uzajamnom priznavanju ličnih karata i diploma, ali je zato živa vatra kad treba nepriznati kosovske registarske tablice. Zbog njih se čak podigla i borbena gotovost, štaviše – gorbena botovost pa botovi lete ko navođeni dronovi od jednog do drugog TV studija da pale vatre ko da su položajnici („kol’ko varnica, tol’ko parica“).

Naravno da je moglo da varniči i zbog vesti da se država opet zadužila i preuzela na sebe (na nas!) dugovanja koja je ista ta država napravila u Srbijagasu i EPS-u ili zbog uskraćivanja usluge grejanja koju uredno plaćamo a ne dobijamo (što lopovska država, kroz usta nove ministarke, naziva uštedom a ne krađom) ali je predsednik Srbije ringlu smanjio na keca kad je najavio novi džeparac mladima i „značajno povećanje“ starima. Jer zašto pa da se bunimo što nama daje naše pare kad se već nismo pobunili zato što je, takođe našim parama, preplaćivao televizijske prenose samo da se fudbalske utakmice ne bi gledale preko drugog, nedržavnog kablovskog operatera?

A naročito ne treba da se bunimo zbog zapaljive retorike kojom se gorljivo zalaže za rat, jer bolje rat nego pakt o automobilskim tablicama. Koje, pa još prelepljene nalepnicom, očito glume našu odavno predatu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, štaviše – naš nacionalni identitet. Pa ako nam to ne zagreje srca junačka, stvarno džabe i vraćanje vojnog roka, džabe i litije (kojih začudo nema) a džabe i toplane da rade punom parom.

Peščanik.net, 07.11.2022.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)