„Ako Srbi u takvom lošem duhovnom stanju, u kome se kao narod nalazite, srušite Vučića, doći će na vlast čovek koji je izabranik i miljenik Lucifera. Taj čovek i njegova vlast, ako srušite Vučića, poniziće vas i osramotiti kao niko u istoriji. Postaćete roblje u sopstvenoj državi. Zapamtite, iako je predsednik Vučić učinio neke greške on neće izdati. On je poslednji pravi državnik koji će vladati Srbijom. Državnik a ne marioneta. Posle njega, ako se kao narod ne kajete, doći će na vlast izabranik Lucifera. Molite se za vašeg predsednika a ne osuđujte ga. Molite se. To je hrišćanski.“
Navedeni tekst je poruka koju je srpskom narodu uputila ličnost sasvim nepoznata ogromnoj većini pripadnika srpskog naroda. Osim da je u pitanju, kako je navedeno u medijima koji su poruku preneli, „sveti starac Elpidije sa Rodosa“ čak i na internetu dostupno je još samo da je „jedan od najuglednijih duhovnika Grčke“ i da je „posetio Srbiju pre godinu dana i tom prilikom obišao naše manastire“.
Deluje neobično i iznenađujuće da je poruka jedne ličnosti, za srpsku javnost sasvim anonimne, dobila vrlo veliki publicitet u srpskim mejnstrim medijima. Možda je, bar na prvi pogled, tako ali zapravo nije, već samo govori da se iza „vizionarske“ poruke krije još jedan politikantski pokušaj zloupotrebe verskih osećanja ljudi.
U prilog tome govori i to da su poruku preneli svi glavni mediji pod kontrolom vlasti (Pink, Informer, Srpski telegraf, Alo, Novosti, Kurir, Politika, B92…) i svi istovremeno. Svi su takođe, pošiljaoca poruke predstavili kao „svetog“, iako on, to naravno, nije. „Sveti“ je atribut koji označava sveca, svetitelja – monaha i monahinja, crkvenih velikodostojnika, sveštenih lica, a i drugih ljudi koji su taj status stekli jer su se posebno istakli poštovanjem vere ili žrtvovanjem za nju ali, u svakom slučaju, to su mrtvi ljudi.
Sa Elpidijem to evidentno nije slučaj, on je živ. Ali kreatori publiciteta valjda računaju sa tim da atribut „sveti“ pojačava autoritet poruke, bar u očima vernika. A vernika inače, makar po statističkim podacima, ima mnogo: po popisu stanovništva iz 2022. Srbija sa preko 90% vernika i jedva 1% ateista verovatno spada u najreligioznije zemlje sveta. Naravno, vrednost tog podatka je, iz mnogo razloga, sasvim sporna, pre samo nekoliko decenija bilo je gotovo obrnuto, ali ga ipak ne treba potcenjivati. I neko, imajući to u vidu, procenjuje da u armiji deklarisanih vernika ima ne malo onih za koje famozna poruka može biti sugestivna.
Inače, sa političkog aspekta posmatrano, poruka je „zgodno“, vrlo praktično formulisana; Luciferov miljenik i izabranik nije imenovan pa se, po potrebi, može odnositi na svakog od trenutno poznatih, ali i na svakog budućeg pretendenta na Vučićevu poziciju.
Naravno, glavna stvar, suština poruke je – „ako narod sruši Vučića na čelo države dolazi Lucifer“, (Satana, Sotona, đavo, vrag, nečastivi) ovaploćenje zla, uzrok svega lošeg. Ne baš sam Lucifer već njegov izabranik i miljenik, ali to je manje više isto. Zato valjda mora biti jasno i nesporno da to ne sme da se desi.
Ali i ako se to ne desi poruka najavljuje vrlo depresivne perspektive. Poručuje i da je Vučić poslednji državnik koji će vladati Srbijom, poslednji pravi državnik a ne marioneta. I da posle njega svakako sledi marioneta a samo ako se pokajemo marioneta bar neće biti Luciferov izabranik. Što bi, budući da ni ta opcija nije ni malo poželjna, moglo da upućuje na spekulacije o rešenjima koja bi je bar, što više, odložila. Recimo o nekim novim intervencijama u Ustav, u odredbe koje se tiču ograničenja broja i dužine trajanja mandata. Jer, uvođenje odredbi o krunisanju, sem u šali, za sada još niko nije pominjao.
Ali, na stranu šale, nije vreme za bilo kakvu. Organizovano plasiranje tragikomičnih „hrišćanskih“ poruka, plašenje građana Đavolom, neizbežno (ne samo u, makar i samo formalno sekularnoj državi) ostavlja jadan, mučan utisak i ponižavajuće je i za građane i za državu. U državi čija je javnost već u košmarom stanju, čiji je narod doveden dotle da, kako je to svojevremeno Andrić govorio, ne može da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete, to je ekstremno, zastrašujuće neodgovorno.
Peščanik.net, 10.09.2024.
