Gotov je… još jedan takmičarski dan na Olimpijskim igrama u Sidneju. Tako je, sa značajno naglašenom pauzom između „Gotov je“ i nastavka rečenice, Aleksandar Stojanović (da, taj, Aca Informacija) započeo izveštaj u bloku sportskih vesti BK televizije u danima previranja, krajem septembra 2000. godine.
Nije to bio jedini slučaj probijanja otporaške poruke u javnost kroz medije koji su bili postrojeni i ustrojeni u odbrani i promociji našeg tadašnjeg autokrate. Nije bilo društvenih mreža na kojima bismo delili (i naslađivali se, naravno) ove male pobede, pa smo jedva čekali da se vidimo i čujemo i podelimo gde sve curi i puca.
Taj „gest“ Ace Stojanovića nije naravno bio jedini slučaj, nije se to dešavalo samo na BK TV, niti samo u sportskim emisijama, ali nekako mi je ostalo najdublje urezano u sećanje.
Gotovo četvrt veka kasnije, vest o maloj pobedi u vestima Radio Beograda u 6 ujutro, brzo se proširila. Uz savršenu dikciju Aleksandra Božovića, od „jaooo“ na početku pa do gužvanja papira na kraju, čitanje vesti o tome kako SNS osuđuje RTS zbog „skandaloznog izveštavanja“, pretvorilo se u „pravu radio dramu“, kako je neko prokomentarisao na X-u.
I sve je više malih pobeda, ili bar događaja koji se šire, da se ne zaplićemo u metaforične brzine svetlosti, brzinom društvenih mreža i koje doživljavamo kao male pobede i male korake u pravcu koji priželjkujemo. Ka normalnosti. Jer poverenje u medije, u policiju, neograničeno poverenje i simpatije za hitnu pomoć, za vatrogasce, javni sektor koji radi za građane, to je valjda normalnost.
S druge strane imamo male bizarnosti. Hajde da ostavimo po strani i medije (da ne trošim prostor i vreme na pronalaženje pogodnije reči za pravna lica koja se označavaju kao mediji, a na koje ovde mislim) u službi Vrhovnog Nenadležnog i njegove trabante i ketmane, njegov najbliži krug i ljude od poverenja ali i one nesrećnike koji mu još kliču, iz uverenja ili za naknadu.
On sam je do pre nekoliko godina izazivao reakcije, inspirisao i nagonio novinare, analitičare i kolumniste da komentarišu i objašnjavaju kršenje zakona i ustava, njegove izjave, inicijative. Opozicionari su uskakali u blatnjave jame koje je kopao.
S vremenom je javnost (na nesreću) oguglala na rušenje institucija, unižavanje Srbije (termin koji SNS medijski štab voli da koristi za medije i novinare koji iskoče iz koloseka pred očima cele Srbije – Škorov davnašnji nastup u prelistavanju štampe na RTS-u, i RTS-ovo izveštavanje o protestima), pa je Nenadležni (tada još defakto itekako nadležan za sve) posezao za raznoraznim performansima, koje su verni mediji prenosili poput slika iz života Tita (naćve, svinjska glava, sendvič s parizerom…), verna Srbija gutala, a ona neverna komentarisala.
Došli smo, međutim, do nedelja, već meseci, kada je postao Nenadležan, kada on kaska za događajima. Kada se istrči sa „gaženjem džukele“, pa pokušava da (neuspešno) pegla štetu sa miljenikom Pakom, kada ponavlja predstave sa nošenjem ćevapa i pljeskavica radnicima, sa silaskom u kuhinju. Pre samo nekoliko godina, na opaske da „iskače iz frižidera“, zaista je izašao iz frižidera. Plašim se šta bi, željan pažnje, sada uradio ako mu poručimo: „Car je go!“
Mala bizarnost, za malom bizarnošću. Dok mu ljudi u salama koje nije uspeo da napuni pravovernima koji će samo aplaudirati i klicati „Aco, Srbine!“, postavljaju pitanja koje ga srde ili svode na nadležnost – nove zavese, septička jama koja preliva. Svađu sa invalidom, zapošljavanje preko partije ili Gašića koji voli da se pred njim kleči i u crkvi, i da ne pominjem.
Mala bizarnost, za malom bizarnošću, mali poraz za malim porazom, koji skidaju zavesu (gle evo opet i zavese iz Varvarina i „džukele“ Tota koji ju je u filmu povukao) i moćnog Čarobnjaka iz Oza prikazuju u stvarnoj veličini. Mada je veličina prilično neprikladan izraz za to na šta se sveo.
Peščanik.net, 04.02.2025.
NADSTREŠNICA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Male pobede i male bizarnosti - 04/02/2025
- Ko su ovi ljudi i šta oni rade ovde - 20/01/2025
- Vidi koliko mogu da razvijem - 10/01/2025
