Mali traktat o taksistima

Imena kolumnista kakva su S. Basara ili Dragoljub Petrović su imena koja čine čast dnevniku „Danas“ i srpskoj publicistici, još kad Dragoljub Petrović doda ono ljupko ime Draža. Duh njihov ozračen je sjajnim umom i britkom ironijom koja seže do sarkazma – a to su vrline koje slede tradiciju neumrlog Domanovića, pa i više od njega. U nezavršenim društvima koja su naklonjena neslobodi više podsticaja za promene izazvala je britka satira jednog Voltera nego sentimentalne suze jednoga Rusoa. Revolucija od 1789. sledi iz tog duha. Stoga redovno čitamo pomenute saradnike „Danasa“ i divimo im se, ali imamo i jednu zamerku. Mnogo su se okomili na taksiste, ljude u menjačnicama ili one koji komentarišu zbivanja u svetu i u vrhovima naše vlasti. I to je narod koji hoće da zna kuda ćemo i kako ćemo.

Oduvek je tako bilo, i u ovom malom traktatu ćemo ponuditi samo jedan primer iz vremena sabora u Nikeji 325. kada se odlučivalo o tome kojim će smerom krenuti evropska civilizacija i sa njom i svet u celini. Sabor je radio iza zatvorenih vrata – car Konstantin je razmestio svoje specijalce gde treba – ali narod je hteo sve da zna i sve je komentarisao na ulici i na svakom koraku. Čak i zaključke najvećih umova bogoslovskih. O najsuptilnijim bogoslovskim kontroverzama narod je hteo sve da zna – najbolji izveštaj o tome ostavio nam je sv. Grigorije Nazijanski veliki otac crkve u jednom svom spisu. O tome kako je to bilo na carigradskim ulicama u vreme Sabora u Nikeji: „Zamolite čoveka u menjačnici da vam razmeni novac, a on će vam održati predavanje o tome u čemu se Sin razlikuje od Oca. Kada drugog pitate pošto je hleb on će vam razjasniti da je Sin niži od Oca. Kada pitate da li je kupatilo zagrejano, sluga će vam reći da je sin stvoren iz ničega“. Narod hoće sve da zna o onom što radi državni ili crkveni vrh i to komentariše. A ovog mislioca Crkva slavi posebno i zajedno na dan sveta Tri jerarha, zajedno sa Vasilijem Velikim i Jovanom Zlatoustim, a u kalendaru SPC ga zovu Grigorije Bogoslov.

Samo toliko u ovom odlomku iz našeg traktata o taksistima.

 
Annex 1

Nikako ne treba potcenjivati taksiste, a bilo ih je i za vreme Vaseljenskog sabora u Nikeji i kasnije u Carigradu. Zapisnici sa sabora „nisu sačuvani“, a kad budu pronađeni biće samo jasno da su dobro čuvani. Car je govorio na latinskom i bio je nervozan, pa i vidno zabrinut oko svega što je u raspravi slušao, jer sve što Oci odluče, s njegovim potpisom će važiti i na građansko-pravnom području. A bilo je koještarija. Tu je već pripretio. A otaca saborskih nije bilo 318 nego upola manje, a ono su dodali prema broju slugu praoca Avraama i tako dalje. Padale su glave i odlazilo se na robiju zbog jedne reči – savez trona i oltara je bio čvrst.

Prevoznici u gradskom prevozu su prepričavali šta je Arije rekao Ocima – i to je platio glavom – da Isus iz Nazareta nije bio bog, pa ako ga proglašavate bogom i da je rođen od Oca „znači da je bilo jedno vreme kada ga nije bilo“. To se prepričavalo i kasnije se pokazalo tačnim prema delovima zapisnika. I Arije je to platio glavom.

Onda je došla sa Konstantinovim naslednicima i jedna carigradska odnosno solunska Srebrenica – duga je i mračna bila senka cara Konstantina.

U Solunu 390. popularni prevoznik kočija dovozio je hiljade ljudi na hipodrom. Masa se tiskala i sumnjalo se da prevoznik neke propušta preko reda i došlo je do nereda i stradao je vojni komandant grada. Upravo su pripremani propisi o zabrani gay veza. Ravno sedam hiljada ljudi bilo je naterano u hipodrom – Sozomen nudi tačan izveštaj – i u toku tri sata su masakrirani. Oci crkveni su ćutali. Našao se ipak jedan – biskup Amvrosije grada Milana i digao glas. Masovne grobnice. Nikako ne treba potcenjivati taksiste, jer oni nekad znaju pre svih šta se radi u vrhu. Tako je bilo i tako će i biti.

Prve vesti s Brionskog plenuma kada je smenjen A. Ranković javljene su poslepodne, a još u prvom gradskom trolejbusu koji je vozio za Lekino brdo čuli smo od vozača da je to sada Lekino nizbrdo. A trolejbus je polazio ujutru, u četiri sata i deset minuta.

 
Zapisi iz Palanke

Peščanik.net, 19.07.2013.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)