Fotografije čitalaca, Konstantin Novaković
Fond jedinstva pravoslavnih naroda nagradio je predsednika Srbije Tomislava Nikolića za promociju hrišćanskih vrednosti u 2015. godini. Nikolić je sa Fondom sarađivao i kao stranački lider, a njegov dolazak na mesto predsednika Srbije 2012. za Valerija Aleksejeva, predsednika Fonda, bio je jedan od najznačajnijih događaja te godine. Predsednik Nikolić je nagradu primio iz ruku patrijarha ruskog Kirila u Moskvi. Istovremeno, nagrada je uručena i bugarskom patrijarhu Neofitu i predsedniku Državne dume Federalne skupštine Ruske Federacije Sergeju Nariškinu. Na uručenju nagrade, kao što je red, Nikolić je održao besedu i tom prilikom rekao da je njegova vera u Boga i ljubav prema ruskim domaćinima trajna vrednost i neiscrpan izvor snage. Srpski predsednik smatra da je nagradu primio u ime svih građana Srbije, ali se iz njegove izjave stiče utisak da su ti građani pretežno pravoslavni Sloveni, iskreno privrženi „jedinstvu pravoslavnih naroda“ i „ideji sveslovenskog kulturnog prostora“.
Na slične teme je više puta do sada govorio i patrijarh Kiril. Prema njegovom mišljenju, pravoslavnu civilizaciju čine ne samo pravoslavni vernici širom sveta, već i svi oni narodi koji su formirali svoj identitet pod uticajem pravoslavne duhovnosti: Rusi, Srbi, Rumuni, Bugari, Makedonci i Grci. U okviru te šire zajednice pravoslavnih naroda, nalazi se i „ruski svet“, koji uključuje Ruse, Ukrajince i Beloruse. A dešavanja u tom delu „vizantijskog komonvelta“ (Obolenski) imaju svetski značaj. Patrijarh Kiril: „Kada govorim o Rusiji, imam u vidu i Ukrajinu i Belorusiju – našu istorijsku Rusku državu. Ono što se događa kod nas, u Rusiji, ima kolosalni značaj za sudbinu celog vaseljenskog hrišćanstva, pošto se danas u Zapadnoj Evropi i Americi hrišćanstvo nalazi u veoma dubokoj krizi. Mislim da je Rusija mesto koje može dati novi život Vaseljeni“.1 Pojam ruskog sveta nije samo duhovni. Opet Kiril: „Taj pojam nije samo crkveni, nije samo kulturni, nego je, rekao bih, čak i geopolitički“.2 Ne doprinose svi pravoslavni narodi pravoslavnoj civilizaciji u istoj meri. Ruski je doprinos ključan i presudan. Iz perspektive patrijarha Kirila i njegove planetarne vizije značaja ruskog sveta, Toma Nikolić može biti samo vazal. Danas duhovni, a već sutra možda i (geo)politički.
Na dodeli priznanja, Nikolić je o savremenim krizama u svetu rekao da su one proizvod sukoba različitih državnih interesa „а kriju se pod izgovorom dа je došlo do sudаrа religijа“. Religije ne mogu rаtovati međusobno „zаto što je dobаr svаki čovek koji veruje u Bogа, bez obzirа nа to kаko gа nаzivа i u kаkvom hrаmu mu se moli“, obrazložio je Nikolić. I patrijarh Kiril je ranije iznosio slična mišljenja, smatrajući da linije svetskih sukoba nisu između religija, već između različitih kulturno-religijskih tradicija i sekularnog liberalizma: „Fundamentalna protivurečnost našeg doba i istovremeno glavni izazov ljudskoj zajednici u XXI veku jeste suprotstavljenost liberalnih civilizacijskih standarda, s jedne strane, i vrednosti nacionalnog kulturno-verskog identiteta, s druge“.3U tom kontekstu je i religiozno obojeni terorizam u svetu nastao kao odgovor na prodor liberalizma.
U tekstu „Liberalni standard: pretnja miru i slobodi“, patrijarh Rusije saopštava: „Pošto se svetovne zapadne vrednosti danas proklamuju i implementiraju u život naroda od strane najmoćnijih država, terorizam, pred kojim ove velesile ostaju ranjive, njihovi protivnici počinju poimati kao jedini efikasan način borbe… Terorizam XXI veka nije međureligijski konflikt, to nije rat između hrišćana i muslimana: to je konflikt između novog svetskog poretka, zasnovanog na nereligijskim liberalnim vrednostima, i onih koji, eksploatišući verske i tradicionalne vrednosti, teže uspostavljanju sopstvenog svetskog poretka“.4 Svet može računati na trajni mir onda kada se liberali budu odrekli pretenzija na univerzalno važenje njihove slike sveta i prihvate multipolarno uređenje na planeti, gde će svaki narod zadobiti „mogućnost da se slobodno razvija u okvirima vlastite verske i kulturne tradicije“.5 Patrijarh Kiril nastupa kao pravoslavni tradicionalista, ali ga isto tako možemo prepoznati i kao konzervativnog multikulturalistu.
Iz perspektive pravoslavne teologije, stavovi ruskog patrijarha otvaraju najmanje dva problema. Prvi se tiče pravoslavne misije u svetu, koja ne može računati sa nepromenjivim okvirima verske i kulturne tradicije pojedinih naroda. Upravo je i cilj pravoslavne misije da se takvi okviri promene u korist prihvatanja pravoslavnog veroučenja. Drugi se problem naslanja na prvi. Naime, ako bi pojedinci i grupe ljudi ostali verni nepravoslavnim verskim i kulturnim tradicijama, jedino što bi preostalo Crkvi jeste da, shodno sopstvenim shvatanjima, poštuje njihovu slobodu izbora od Boga datu. Baš kao što bi to na svoj način učinili i liberali, poštujući pravo svakog čoveka da izabere svoj pogled na svet.
Američki rimokatolik i (paleo)konzervativac Patrik Bjukenen, jedan je od retkih zapadnih autora čije se ideje sa uvažavanjem koriste u zvaničnoj biografiji patrijarha Kirila (Patrijarh Kiril – Život i gledišta, Moskva 2009; Beograd 2012) priređenoj od strane mitropolita volokolamskog Ilariona, bliskog saradnika patrijarha i predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze RPC. Bjukenenova knjiga Smrt Zapada, služi kao pouzdani vodič kroz duhovno stanje zapadnog sveta. I to u delu knjige gde Ilarion objašnjava patrijarhov odnos prema liberalizmu. Ipak, u svojim autorskim tekstovima o liberalizmu i tradicionalizmu (krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih), patrijarh Kiril nigde otvoreno ne referira na Bjukenena. Ostaje otvoreno pitanje kada je ovaj američki autor otkriven kao ideološki saveznik vrha Ruske pravoslavne crkve.
Vratimo se Nikoliću. Videli smo da je otišao spreman i otprilike rekao ono što misle i domaćini. Ali šta može očekivati Srbija kao deo pravoslavne civilizacije? Pogledajmo Ukrajinu. Pripadnost ruskom svetu nije lišilo tu zemlju želje za EU, niti je, sa druge strane, sačuvalo od odmazde Rusije. Nije li zbog toga i Toma Nikolić, okićen pravoslavnom nagradom i nakon sastanka sa nekrunisanim ruskim carem, izjavio da Srbija mora ostati vojno neutralna.
Peščanik.net, 12.03.2016.
