„Smrt je nasilna i nastupila je usred poremećaja disanja i cirkulacije zbog višestrukih nagnječenja mekog tkiva i preloma kostiju. Nagnječenje mekog tkiva, prelom kostiju kao i druge opisane spoljašnje i unutrašnje povrede nanesene su višekratnim dejstvom tupine aktivno zamahnutog mehaničkog oruđa.“
Citirani tekst je suština zapisnika o obdukciji izvršenoj nakon smrti D. D. koji je preminuo 7.aprila ove godine tokom policijskog ispitivanja u Boru. Ovaj dokument Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu dospeo je ovih dana u javnost samo zahvaljujući novinarima i medijima, budući da su ga nadležni mesecima krili ne dozvoljavajući uvid čak ni ocu preminulog, iako kao oštećeni na to ima pravo.
U međuvremenu, u javnost su „kapilarno“ dospele i izjave policajaca iz policijske stanice u Boru po kojima su u vreme kada su nastale povrede, sa D. D. bili policajci iz Beograda koji su ga preuzeli 6. aprila negde oko 15 časova. Prema tim navodima, oni su ga vodili na više raznih lokacija u potrazi za telom nestale devojčice, i vratili ga tek oko tri sata posle ponoći, kad mu je navodno pozlilo da bi ubrzo nakon toga umro. Smrt je konstatovana 7. aprila ujutru u 03:18 časova. Navodi u Obdukcionom zapisniku, opis povreda i garderobe uprljane blatom, takođe upućuju na zaključak da su povrede nanete napolju.
Detalje iz zapisnika neću da ponavljam ni ovom ni bilo kojom drugom prilikom, mučni su, doslovno grozni, a ono što sam naveo nesumnjivo je dovoljno za zaključak da je D. D. bio žrtva užasne, sadističke torture.
Šta zapravo stoji iza nedopustive, bestijalne brutalnosti čiji tragovi su opisani u Obdukcionom zapisniku, sramotne za svaku zemlju odnosno režim u čijim okvirima je moguća, a pogotovo ako je nekažnjena? Lična svojstva nekih policajaca, njihova sadistička priroda? Ili strah od neizvršenja zadatka koji se mora uspešno izvršiti jer je, samo dan ili dva ranije, sa samog vrha države saopšteno da je slučaj „rešen“.
Kako god bilo, javnost o tome ni posle osam meseci ne zna gotovo ništa. Potpuno je neprihvatljivo da je za osam meseci od nadležnih mogla čuti samo da je „predmet u fazi predistražnog postupka“, da tužilaštvo „aktivno preduzima mere i radnje u cilju rasvetljavanja spornih činjenica“ a sve to „u skladu sa Metodologijom za istragu u slučajevima zlostavljanja“.
Inače ta Metodologija, kako je i naglašeno prilikom njenog predstavljanja, zasniva se na principima koji proističu iz odluka Evropskog suda za ljudska prava, Komiteta UN za ljudska prava i Komiteta UN protiv torture. Prema tim principima, istraga u slučajevima zlostavljanja treba da bude:
1) Nezavisna, vođena tako da na nju ne mogu da utiču oni čiji se postupci ispituju; 2) hitna i blagovremena, bez nepotrebnog odlaganja; 3) delotvorna, što podrazumeva efikasno preduzimanje svih mera potrebnih za otkrivanje i sankcionisanje počinilaca; 4) vođena tako da oštećenom omogući zaštitu legitimnih interesa; 5) podvrgnuta kontroli javnosti.
A stvar stoji ovako: 1) tužilaštvo je postupak potpuno prepustilo policiji, Unutrašnjoj kontroli MUP, od koje, kako i samo kaže, ne dobija kompletne izveštaje ali povodom toga ipak ne preduzima ništa; 2) postupak je i posle osam meseci u predistražnoj fazi; 3) tužilaštvo nije samo izvodilo dokaze, mada na to ima pravo, čak i dužnost, pogotovo u ovakvim slučajevima; 4) oštećenom (ocu) nije omogućeno čak ni elementarno pravo, uvid u zapisnik; 5) javnosti su potpuno uskraćene informacije o preduzetim merama i eventualnim rezultatima.
Sve to je očito u grotesknom raskoraku sa principima na kojima se zasniva Metodologija, a na koju se tužilaštvo poziva. A u vezi sa poslednjim nemoguće je ne primetiti potpuno odsustvo informacija o još nečemu što je u direktnoj vezi sa slučajem D. D.
Opšte je poznato da su nakon što su ga policajci iz Beograda vratili u borsku stanicu, iz nje su pozvali lekara-mrtvozornika koji je sačinio izveštaj o smrti i u njemu naveo da je ona „prirodna“ a njen uzrok „zastoj srca“. Podjednako je poznato i da je Ministarstvo unutrašnjih poslova odmah izdalo zvanično saopštenje da je smrt bila „prirodna“. Obe ove stvari jasno govore u prilog postojanju više nego osnovane sumnje da je pokušano prikrivanje teškog krivičnog dela, a i da je izvršeno još jedno ili nekoliko drugih.
Uz već pomenuto (ne)postupanje tužilaštva, ta potpuna nezainteresovanost za nešto što bi ga moralo interesovati govori da je na delu „metodologija“ čiji je glavni cilj zaluđivanje javnosti.
Peščanik.net, 12.12.2024.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Strašilo kao podsetnik - 11/01/2025
- Ima li neko nadležan? - 06/01/2025
- Kuharica i kuhinja - 28/12/2024
