Kad čitalac bude imao u rukama novi broj Novog magazina verovatno će već moći da proceni da li je misija Međunarodnog monetarnog fonda došla u Beograd u rutinsku posetu radi “razmene informacija i mišljenja” ili će njeni susreti s našim zvaničnicima biti iskorišćeni za dogovor o otpočinjanju pregovora za zaključenje nekog novog aranžmana Srbije sa ovom globalnom institucijom.
Pišući ovaj tekst uoči dolaska misije MMF-a ne usuđujem se da prognoziram čime će ova poseta rezultirati, ali se stiče utisak da ona u Vladi Srbije nije shvaćena dovoljno ozbiljno. A to, opet, upućuje na zaključak da odluka o stupanju u novi aranžman nije konačno doneta, mada bi je trebalo doneti jer bi u svakoj varijanti predstavljala izvestan stabilan okvir ovdašnjim kreatorima ekonomske politike, sklonim da politiku menjaju „od kvartala do kvartala”.
Ako se, pak, doista teži bar “aranžmanu iz predostrožnosti” sa MMF-om, kako su natuknuli naši glavni pregovarači ministar finansija Mlađan Dinkić i guvernerka Jorgovanka Tabaković, onda se čini da ni u NBS, ni u Vladi nije izgrađena temeljna pregovaračka pozicija, jer sa MMF-om se, za razliku od mnogih ranijih slučajeva, sada može pregovarati. Naime, ima znakova da su i u ovoj neomiljenoj instituciji počeli da duvaju novi vetrovi, pa bi i Srbija možda mogla dobiti više razumevanja za nivo budžetskog deficita, visok nivo nezaposlenosti i potrebu rekonstrukcije infrastrukture.
Taj utisak, da se pristup MMF-a ekonomski posrnulim zemljama donekle menja, od nekadašnje navodne „strogosti” ka „novom razumevanju”, mogao se osetiti i u aprilskom govoru Kristin Lagard, šefice ove organizacije, koja je ovog puta istakla tri prioriteta kojih bi morali da se drže nosioci ekonomske politike u državama članicama. A to su: reforma finansijskog sektora, uravnoteženje globalne tražnje i davanje većeg akcenta privrednom rastu, zaposlenosti i jednakosti u raspodeli. Ona je čak eksplicitno istakla da ublažavanje razlika u dohocima vodi održivom razvoju jer jača narušeno društveno poverenje. Pri tome, Lagardova je spomenula da u svetu sada ima 200 miliona ljudi bez zaposlenja i da bi dalje povećanje socijalnih tenzija vodilo ka društvenom neredu i gubljenju ekonomskih potencijala velikih razmera. Ovo poslednje, da se spominje pandemija nezaposlenosti i potreba da se i o siromašnima povede briga na račun bogatih, retko se čuje na godišnjim seansama MMF-a, institucije koju mnogi smatraju strateškom tvrđavom liberalnog kapitalizma.
Ne baš na tragu spomenutih prioriteta, i Srbiji su isporučeni određeni zahtevi kao preduslovi za ozbiljnije pregovore. Kao što je već Novi magazin pisao, reč je o reformi penzijskog sistema, tržišta rada, javnog sektora, javnih preduzeća i uslova poslovanja u celini. Izgleda da su takve reforme u ovom trenutku prevelik zalogaj za Vladu Srbije i njenu političku koaliciju. Ministar finansija Mlađan Dinkić, valjda zbog toga, na sto stavlja samo finansijsku konsolidaciju, bolje reći samo konsolidaciju ovogodišnjeg budžeta. To na jednoj strani ruši kredibilnost njegovih procena o tome šta Ministarstvo finansija može ostvariti na strani prikupljanja javnih prihoda, ali i verodostojnost njegove načelne orijentacije na rasterećenje privrede i fiskalnu decentralizaciju.
Jedan od glavnih aduta srpske strane u razgovorima/pregovorima sa MMF-om trebalo bi da bude smirivanje inflacije koja je na početku godine navodno gotovo pala na nulu. No, i tu sreću kvari okolnost da se stalno oteže s poskupljenjem struje i povećanjem nekih drugih cena pod kontrolom države, što bi inflacioni dijagram „pokvarilo” i direktno i indirektno, bez obzira na potpunu „iscrpljenost” tražnje na tržištu Srbije.
Zapravo, bar MMF-u bi se moralo predočiti da je Srbija u krupnim teškoćama i da joj je potrebna jedna duža reformska terapija. Problem je što Vlada Srbije baš to ne traži od MMF-a, nego se traži neki kraći „prelazni aranžman” od godinu i po dana, kao da će nas samo novi talas evropske konjunkture izvući na zelenu granu. Jeste da MMF prognozira svetsku stopu privrednog rasta u 2014. godini od četiri odsto (ove godine 3,3 odsto), ali za region Centralne i Istočne Evrope procena je skromnija – 2,2 odsto ove i 2,8 odsto iduće godine, a to je suviše malo i za Srbiju i za sve druge zemlje iz komšiluka.
Novi magazin, 10.05.2013.
Peščanik.net, 10.05.2013.