Monopol na poniženje

U julu nismo obeležili Srebrenicu ali smo zato u avgustu obeležili Oluju. Da je bilo samo do nas, ožalili bismo Oluju a proslavili Srebrenicu (što su neki i radili, doduše, skromno u krugu društvenih mreža) ali, pošto nije bilo samo do nas, državni vrh je sve ono što je morao da suspregne u julu – goropadno istresao u avgustu.

Nažalost i na sramotu, i Srebrenica i Oluja, iako veliki i ozbiljni događaji, ipak su samo deo strašnih stvari koje su se dogodile devedesetih. Pa, zaboga, čak i da naslepo zabodete prstom u kalendar ili geografsku kartu – šta god da ste naboli ispostaviće se da je na tom mestu ili tog datuma počinjen neki zločin. Tačno bismo mogli da napravimo balkansku verziju Monopola po njima. Ne kupuješ polja nego ih miniraš, ne ideš u zatvor nego u logor, ne gradiš hotele nego rušiš kuće kad staneš na to polje, ne pregovaraš o kupovini nego osvajaš, ne poseduješ nego proteruješ… Kartica „šansa“ daje ti instrukciju da pokradeš belu tehniku, „iznenađenje“ su sekundarne i tercijalne grobnice.

Tako da sve strane sukoba imaju mnogo više razloga da žale nego što su ih svesne. I mnogo manje razloga da slave nego što veruju. A svi skupa imaju najviše razloga da istinski, požrtvovano, po cenu sopstvenih funkcija i političkih karijera rade na popravljanju odnosa država i popravljanju života svih svojih državljana. Čak i donošenjem zakona po kojima nož i žica smeju da stoje jedno uz drugo u rečenici – samo u receptu za ražnjiće. I ni u jednom drugom slučaju. Kao što i „za dom spremni“ sme da se izgovori jedino ako želite da kažete kako ste spremni da krenete doma i ni u jednoj drugoj situaciji.

Umesto toga, oluja naše vlasti sručila se na potpredsednika hrvatske vlade iz Samostalne srpske demokratske stranke jer je samostalno, kao što mu i samo ime stranke kaže, odnosno bez saglasnosti vlasti u Srbiji, bio član državne delegacije (države Hrvatske) na svečanom obeležavanju godišnjice Oluje. A valjda je trebalo da bude član delegacije Srba na našem, još svečanijem i još patetičnijem obeležavanju istog događaja, čime bi pokazao jedinstvo svih Srba iz regiona. Jedinstvo u želji da se stave pod upravu ove takoreći matične vlasti umesto što se priklanjaju tamo nekim vlastima koje nisu u matici.

Bilo kako bilo, predsednik države (države Srbije) je gest potpredsednika hrvatske vlade i predsednika Srpskog narodnog veća proglasio „poniženjem za Srbe“, da bi to papagajski ponavljali prvo tabloidni mediji a za njima i premijerka. Jer je valjda za Srbiju poniženje kad hrvatski potpredsednik ode u Knin, ali ne i kad Tribunal presudi da nije učinila ništa, a morala je učiniti, da spreči genocid?

Osim toga, zna se valjda ko jedini sme da ponižava Srbe. I, dok je ove vlasti, neće to vala raditi niko drugi osim nje. Srbe u matici, regionu i rasejanju može i ima da ponižava samo ova vlast i neće njoj tu da vršlja bilo ko. Ni zeka, ni jaga, ni koza, ni vo.

Peščanik.net, 10.08.2020.

Srodni linkovi:

Vladimir Veljković – Sećanje na navodni totalni rat

Vesna Rakić Vodinelić – Noga sama dodaje gas*

Vesna Pešić – Oluja utišana gestovima pomirenja

Oluja – 25 godina

Meris Mušanović: Oluja – civilne žrtve rata i dalje obespravljene u Srbiji

Fond za humanitarno pravo: Žrtve Oluje – briga društva i institucija Srbije i Hrvatske