Odavno se nije desilo da jedna poslovica bude toliko popularna među političarima. Da nije važno da li je mačka crna ili bela sve dok lovi miševe, do sada su nas ubeđivali oni koji su prošle godine došli na vlast i oni koji tu vlast podržavaju, i uglavnom su pod tim podrazumevali da treba da doživimo kolektivnu amneziju i damo opšti oprost grehova. Ali sada je i opozicija počela da nas ubeđuje da nije važno kakva su mačka. Takođe u nadi da ćemo zaboraviti i oprostiti.

Zašto je ipak bitno kakva je mačka?

U želji da publici (”narodu” kako on voli da kaže, odnosno – narodu koji voli najviše na svetu, kako još voli da doda) skrene pažnju sa raznoraznih optužbi koje prate Štros-Kana, budućeg savetnika u Vladi, vicepremijer je naveo Pikasa kao primer nekoga ko je loše tretirao žene i decu, a ipak bio veliki u poslu kojim se bavio. Poređenje je pogrešno, i to ne samo zato što zvuči kao da ne osuđuje loše ponašanje prema deci i ženama, zbog čega ga je i voditelj opomenuo. Mogao je i da navede narodu prepoznatljivijeg Nadala kao primer izuzetno nepristojnog ponašanja mačke (osim ako mi ne kažete da je neprekidno dodirivanje dupeta i polnog organa – njegov prepoznatljivi ”dupe-nos-uvo-uvo-piša” pokret – nešto pristojno). Svuda van terena to bi izazivalo zgražavanje i osudu, ali dok god je uspešan, odnosno ”dok lovi miševe”, ne opominju ga čak ni sudije koje inače olako kažnjavaju nepoštovanje strogih pravila ponašanja.

No, koji god primer da je vicepremijer odabrao da bi opravdao nepodobno ponašanje mačke – pogrešio bi. Jer su i Pikaso i Nadal ljudi koji su ”lovili miševe” o svom trošku. Oni nisu radili javni posao niti su plaćani novcem poreskih obveznika. Niti treba, opet za razliku od Štros-Kana, da rade za opšte dobro. Niti im je, kao opoziciji, potrebno da zadobiju poverenje građana.

Dakle, da, važno je kakve je boje mačka. Jer nam je teško, gotovo nemoguće, da poverujemo da će neko sklon nemoralnim i nezakonitim radnjama dobro raditi posao od javnog interesa. I to važi podjednako i za vlast i za opoziciju.

Paradoks je što bi sada i vlast i opozicija da mi ne budemo kritični. Ali će od nas, čim se raspišu izbori, tražiti da budemo izuzetno kritični. Doduše, samo prema onima drugima. Tada će im, kao i uvek kada se bore za vlast, biti važno i koje je boje mačka i šta su, pa čak i ko su miševi koje lovi i da li je taj lov baš opravdan i da li je u našem interesu… A kad to isto mi pitamo, onda ne valjaju ni pitanja ni mi. Pa se vi snađite u tome.

Peščanik.net, 16.09.2013.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)