Kratko je trajalo olakšanje posle Koštuničinog priznanja da je vlada pala. Taj zastrašujući čovek je praktično odmah pokazao da to što je on podneo ostavku, što je vlada tehnička, a parlament se ne sastaje, samo znači da su i one tanke niti koje su zauzdavale njegovo ludilo pokidane i da on i Samardžić mogu da rade šta god ima padne na pamet.
Tadić i njegovi evropejski ministri na čelu sa Dinkićem misle da su padom vlade odsekli zmiji glavu, da je otrovna Koštuničina politika ostala bez otrova. Zapamtićemo svi mi ovih nekoliko meseci tehničke vlade, videćemo da je bio u pravu prirodnjak Brem kada je opisivao neke zmije otrovnice. Odrezana zmijska glava, kaže Brem, ujeda gotovo isto tako opasno kao što je ujedala dok je zmija bila čitava; još nekoliko minuta, pa i četvrt sata pošto joj je odsečena od tela, glava se okreće prema strani odakle ju je snašla smrt i tako ovaj neznatan i slabo razvijen mozak dokazuje kako vrlo kasno shvata šta mu se dogodilo.
Koštunica više nije predsednik vlade u punom kapacitetu, što bi rekao Tadić. On je sada više kao onaj Džeri Adams, lider Šin Fejna, političkog krila Irske republikanske armije, a Samardžić, profesor Evropske Unije i evropskih inetgracija na FPN, je operativac na terenu. Elegantne sakoičiće zamenio je udobnim i radnim sakoima od somota i prerastao u balističkog stručnjaka, koji po džepovima nosi ostatke snajperskih metaka i pokazuje ih članovima vlade kao krunski dokaz da su u Mitrovici Srbe gađali s namerom da im zatru seme. Samardžić i Koštunica mobilnim telefonom svakoga dana usaglašavaju državnu strategiju za Kosovo, dopunjavaju akcioni plan i određuju nove nacionalne, državne i ratne ciljeve Srbije.
Kada vidim Samardžića kako se žutsro šeta po Mitrovici, prisetim se one scene iz filma Underground, u kojoj pijani i pomahnitali stanovnici podruma ne obraćaju pažnju na Boru Todorovića, koji uplašeno šapuće – ljudi, majmun je ušao u tenak.
Dok je majmun u tenaku, predsednik države nam se žali kako mu ministar Samardžić ne da da vidi sporazum koji je ponudio šefu UNMIK-a, a ministar vojni Šutanovac nam se žali kako mu sekretar vlade Dejan Mihajlov ne da da zvirne u akcioni plan. Jadne i plačljive demokrate nam poručuju kako su njihovi koalicioni partneri bezobrazni. Zašto nam, na primer, ministar vojni Šutanovac nije plakao na ramenu pre pada vlade i početka predizborne kampanje. Pa akcioni plan je odavno napisan, negde u vreme kada je ministar Šutanovac sa predsednikom Tadićem posetio koncert svoga tasta, Miroslava Ilića. I kako to da se Tadić tek juče setio da traži hitnu istragu povodom bojkota albanskih pekara u Somboru? Jel to možda zbog početka predizborne kampanje.
A gde je u međuvremenu rikošetirao ministar spoljnih poslova, Vuk Jeremić? Bio je kod Gadafija i njegovih jednogrbih kamila, a u sledećem krugu diplomatske ofanzive posetiće i Gadafijejve dvogrbe kamile. Uputio je i jedno pismo na adrese raznih svetskih organizacija aplujući na njih da ne priznaju Kosovo. Pisao je Međunarodnoj organizaciji rada, Organizaciji UN-a za industrijski razvoj, Organizaciji UN-a za migraciju, Svetskoj organizaciji za atomsku energiju, Svetskoj carinskoj uniji i Svetskoj poštanskoj uniji.
Američki predsednik Džordž Buš je doneo odluku da dozvoli izvoz oružja Kosovu, odnosno potpisao je odluku kojom Kosovo kvalifikuje kao – primaoca odbrambenih artikala i odbrambenih usluga. Početak stvaranja kosovske armije je američki odgovor na naš zahtev da SAD povuku svoju odluku o priznavanju Kosova.
Radio emisija Peščanik, 20.03.2008.
Peščanik.net, 20.03.2008.
